Advokatura Srbije ove godine dobija himnu i komisiju za veštačku inteligenciju. Jedna knjiga u nastajanju pita nešto drugo: kako advokat zapravo misli? Pratili smo trag tog pitanja.
Trinaestog juna 2026. godine, na prvoj redovnoj sednici Skupštine Advokatske komore Srbije u novom sazivu, delegati su u Beogradu formirali trinaest stalnih komisija. Jedna od njih nosi ime koje bi pre deset godina zvučalo kao naslov naučnofantastične priče: Komisija za digitalizaciju, veštačku inteligenciju i nove tehnologije u advokaturi. Na istoj sednici raspisan je javni konkurs za tekst i muziku himne advokature Srbije, sa prvom nagradom od 350.000 dinara.
Dva meseca ranije, u aprilu, disciplinski tužilac iste komore uputio je kolegama upozorenje koje se brzo proširilo kancelarijama. Senzacionalistički nastupi, samohvala i pravni saveti nepoznatim ljudima na Instagramu, TikToku, LinkedInu i Fejsbuku mogu biti povreda Kodeksa profesionalne etike advokata. Advokat, podsetio je, ne sme javno da hvali svoje znanje i sposobnosti. Preporučuju ga znanje, ugled i poverenje stečeni radom.
Himna, veštačka inteligencija, društvene mreže. Tri vesti iz jedne godine opisuju profesiju koja se menja brže nego što stiže da opiše samu sebe. U taj procep ulazi knjiga koja još nema ni izdavača ni datum izlaska, ali već ima pitanje: profesija koja brani druge, ko proučava nju?
Put do legitimacije
Da biste u Srbiji postali advokat, potrebno je da završite pravni fakultet i položite pravosudni ispit. Od Zakona o advokaturi iz 2011. godine tu je i advokatski ispit pred komisijom Advokatske komore, koji je tada uveden kao potpuna novina. Na kraju puta stoji zakletva: advokat se zaklinje da će dužnost obavljati savesno, poštovati Ustav, zakone i Kodeks profesionalne etike advokata i čuvati ugled advokature. Zakon predviđa i Advokatsku akademiju, telo za stalnu stručnu obuku advokata i pripravnika.
Svaki od tih koraka proverava znanje: propise, procedure, rokove, etička pravila. Nijedan nije zamišljen da odgovori na ono što dolazi posle, u kancelariji, kada stranka sedne preko puta i počne da priča. Kako se od te priče pravi predmet? Šta advokat čuje, a šta mu promakne? Kada je pametno promeniti mišljenje? I kako zna da je pogrešio?
Spis se zatvori, presuda ostane. Ono što se dogodilo u glavi advokata ode zajedno sa njim.
Znanje koje ode sa ljudima
Svaki predmet se jednom završi. Spis se poveže, ode u arhivu i dobije broj pod kojim će, ako zatreba, ponovo biti pronađen. Ostaje presuda. Ostaje zakon na koji se pozvala. Ostaju podnesci, zapisnici i rokovi, uredno složeni i overeni.
Ali nešto ne ostaje nigde. Ne zna se zašto je advokat u trećem mesecu napustio tezu u koju je verovao od prvog dana, koju je činjenicu precenio i koje pitanje klijentu nije postavio. Ne zna se ni kako bi isti predmet izgledao da ga je vodio neko drugi. U medicini se o dijagnostičkim zamkama i odlučivanju pod pritiskom odavno piše kao o posebnoj oblasti. U advokaturi se iskustvo i dalje najčešće prenosi usmeno: u hodniku suda, posle ročišta, od starijeg kolege mlađem.
Istraživanje koje je odškrinulo vrata
U leto i jesen 2016. godine istraživač Miljan Savić poslao je upitnik na 4.510 adresa advokata, kancelarija i studenata prava. Odgovorilo je 325 ljudi: 131 advokat, 80 advokatskih pripravnika i 114 studenata. Ocenjivali su zamišljene situacije iz prakse, od jasno neetičnih do jasno etičnih. Iz odgovora su se izdvojila četiri obrasca: procesna opstrukcija, eksploatacija, neprimeren odnos prema klijentima i odnos prema pripravnicima.
Rad je objavljen 2020. u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu, uz rečenicu koja se lako previdi: u Srbiji do tada nisu rađena istraživanja čiji je predmet profesionalna etika u advokaturi. Autor je bio oprezan. Uzorak je prigodan, odziv nizak, a zaključke ne treba uopštavati. Ali i sama ta rečenica govori nešto o profesiji. Advokatura je stara koliko i pravo, a sistematsko istraživanje o tome kako advokati misle o sopstvenim dilemama kod nas je tek počelo.
Šta predlaže Advokatologija
Rukopis prof. dr Srđana Aleksića, Advokatologija: Advokat između zakona, istine i čoveka, ima sedam delova i sedamdeset poglavlja i završava se manifestom i sintezom. Njegova teza lako se izgovori, a teško izvede: da se advokatski rad (mišljenje, dokazivanje, odlučivanje, strategija, organizacija, greške i odgovornost) proučava sistematski, sa jasnim predmetom i metodom.
Knjiga ne tvrdi da je stvorila priznatu nauku. Ne tvrdi ni da je prva koja se profesijama bavi ozbiljno: sociologija profesija to radi decenijama, a pojam „advokatologija” već se pojavljivao u ruskoj i ukrajinskoj pravnoj literaturi. Njena ambicija je da sve to složi u jedan okvir. U njemu su teorija integrisane advokature, opšta teorija advokatskog predmeta, metod analize u devet koraka, mapa dokaza i poglavlja o kognitivnim greškama i profesionalnoj odgovornosti u vreme veštačke inteligencije.
Mi nismo nova nauka. Mi smo predlog. A predlog koji se plaši kritike nije predlog, nego reklama.
Zašto se to tiče i onih koji nisu advokati
Ko je ikada potpisao punomoćje, zna taj osećaj. Nekome predajete najteži deo svog života i nadate se da zna šta radi. Poveravate se profesionalcu čiji rad gotovo niko ne vidi iznutra: ni klijent, ni javnost, a često ni kolege. Zato pitanje kako advokat odlučuje nije samo esnafsko. Tiče se svakoga ko je morao da veruje nečijem stručnom sudu.
Za studente prava to je pitanje koje fakultet retko postavlja direktno: kako advokat misli kada zakon ne daje gotov odgovor? Advokatskim pripravnicima nudi jezik za ono što uče na sopstvenim greškama, a iskusnim advokatima i onima koji vode kancelarije pitanje kako se profesionalni standard prenosi kroz tim i godine. Profesorima i istraživačima nudi izazov: ima li ovaj predlog predmet, metod i proverljive hipoteze?
Šta sledi
Legal Smart će u ovom specijalnom izdanju objavljivati analize pojedinačnih pojmova iz knjige, razgovore sa autorom i odgovore advokata, profesora i studenata na isto pitanje. Objavljivaće i tekstove koji knjizi ne idu u prilog, ako su argumentovani. Prvi dosije otvara se na Instagramu, na nalogu @advokatologija: jedna dilema nedeljno, nijedan odgovor unapred.
