Dužnička kriza Francuske: zašto se Pariz zadužuje po cenama iz 2002. i zašto to treba da brine ostatak Evrope
Trošak desetogodišnjeg zaduživanja Francuske prešao je 5% prvi put od 2002, razlika u odnosu na Nemačku najveća je od krize evra 2011, a predsednički izbori su za nekoliko meseci. Šta francuski strah na tržištu obveznica znači za evro, za Srbiju i za obične štediše.
Kratak odgovor
Još ne, ali tržišta Francuskoj naplaćuju više nego ikada od 2002. Prinos na desetogodišnje obveznice prešao je 5% u oktobru, razlika u odnosu na Nemačku premašila je 150 baznih poena, najviše od kraja 2011, a javni dug ove godine trebalo bi da dostigne 119,3% BDP-a. Zbog svoje veličine Francuska je test za ceo evro, a slabiji evro ili skuplji krediti stigli bi do Srbije kroz trgovinu, kredite i investicije.
Drugog oktobra, na nekoliko sati, francuska država plaćala je više od 5% da bi pozajmila novac na deset godina. Poslednji put kada se to desilo, evro je još bio nov u novčanicima, a godina je bila 2002, zabeležio je Trading Economics. Tri nedelje kasnije to se ponovilo.
Prinos na obveznice je suv broj. Ovaj je presuda. Govori šta investitori misle o sposobnosti jedne vlade da plaća račune, a u slučaju Francuske oni su zabrinuti.
Šta se dešava u Parizu
Činjenice su jednostavne i neprijatne. Javni dug Francuske bio je 115,7% BDP-a 2025, a ove godine trebalo bi da dostigne 119,3%, a 2027. 121,7%, najviše od 1978, prema projekcijama ministarstva finansija koje prenosi Brussels Signal. Deficit se 2026. očekuje na 5,4% BDP-a, daleko iznad granice EU od 3%. Francuska je od 2024. u postupku EU zbog prekomernog deficita.
Premijer Sebastijen Lekornu, koji vodi manjinsku vladu, predstavio je budžet za 2027. sa nepopularnim rezovima koji bi deficit trebalo da spuste na 5%. Nezavisno fiskalno telo nazvalo je ekonomske pretpostavke budžeta „optimističnim“. Da bi pokrila deficit i refinansirala stari dug, agencija Agence France Trésor planira da sledeće godine pozajmi rekordnih 340 milijardi evra.
Tržišta su odgovorila kako tržišta odgovaraju: traže više. Razlika između francuskih i nemačkih desetogodišnjih prinosa porasla je preko 150 baznih poena, najviše od kraja 2011, vrhunca krize evra.
| Francuska u brojkama | |
|---|---|
| Prinos na desetogodišnje obveznice | iznad 5% (2. oktobra i ponovo 21. oktobra), najviše od 2002. |
| Razlika u odnosu na Nemačku | više od 150 baznih poena, najviše od kraja 2011. |
| Javni dug | 115,7% BDP-a (2025), prognoza 119,3% (2026), 121,7% (2027) |
| Budžetski deficit | 5,1% BDP-a (2025), prognoza 5,4% (2026), cilj 5% (2027) |
| Granice EU | deficit 3%, dug 60% |
| Planirano zaduženje 2027. | rekordnih 340 milijardi evra |
| Sledeći predsednički izbori | proleće 2027. |
Izvori: Trading Economics; Brussels Signal, prema projekcijama francuskog ministarstva finansija.
Zašto izbori pogoršavaju stvar
Sam dug retko plaši tržišta. Dug uz političku neizvesnost to čini. Francuska u proleće 2027. bira novog predsednika, a ankete favorizuju Marin Le Pen, čija je stranka ranije obećavala veću potrošnju i oštriji kurs prema Briselu. Investitori ne znaju kakav će budžet Francuska imati 2028, pa traže nadoknadu već sada.
Evropska centralna banka je to primetila. Odluka Kristin Lagard da ranije napusti ECB omogućava liderima EU da izaberu naslednika dok je Emanuel Makron još predsednik. Ekonomisti to čitaju kao meru opreza pred francuske izbore koji bi mogli da promene ravnotežu u Briselu.
Da li je Francuska nova Grčka?
Poređenje je svuda, i uglavnom je pogrešno. Grčka je 2010. bila mala privreda koja je lažno prikazivala statistiku i više nije mogla uopšte da se zadužuje. Francuska je druga po veličini privreda evrozone, lako se zadužuje i po 5% i ima veliku domaću štednju. Njen problem nije pristup novcu nego njegova cena, i politička volja da se zaustavi rast duga brži od rasta privrede.
Korisnije poređenje je Italija 2011. ili britanska kriza obveznica 2022: trenutak kada velika, bogata zemlja shvati da tržišta neće čekati sledeće izbore. ECB ima alat za ovo, Instrument za zaštitu transmisije (TPI), koji mu dozvoljava da kupuje obveznice neke zemlje ako im prinosi rastu iz razloga koje smatra neopravdanim. Njegova upotreba za Francusku bila bi politički događaj sama po sebi, jer bi banka procenjivala da li francuska politika zaslužuje podršku.
Šta to znači van Francuske
Za evro. Ako investitori vide Francusku kao slabu kariku, prodaju francuske obveznice, a ponekad i evro. Slabiji evro poskupljuje uvoz koji se plaća u dolarima, pre svega naftu i gas, za sve koji koriste evro ili valutu vezanu za njega.
Za vaš kredit. Viši francuski prinosi podižu troškove zaduživanja širom Evrope, jer banke kredite vezuju za državne obveznice. Uz ECB koji već najavljuje više kamate, to je dodatni pritisak na kredite indeksirane u evrima.
Za Srbiju. Evropska unija je najveći trgovinski partner Srbije i najveći izvor investicija, a dinar se drži blizu evra. Francusko usporavanje ili period skupljih evropskih kredita stigli bi do srpskih izvoznika i dužnika kroz porudžbine, troškove finansiranja i investicione odluke. Za srpske štediše nema direktnog rizika od francuskog duga, ali postoji širi evropski.
Šta dolazi posle: tri scenarija
Budžet prolazi, tržišta se smiruju. Lekornuovi rezovi prežive u parlamentu, sumnje fiskalnog tela blede i prinosi se vraćaju ispod 5%. Izborni rizik ostaje, ali prestaje da dominira.
Budžet zapinje, spor pritisak. Vlada opstaje, ali su rezovi razvodnjeni. Razlike u prinosima ostaju velike, rejting agencije razmatraju snižavanje, a Francuska svakog meseca plaća više na novo zaduženje.
Tržišni incident. Neuspelo glasanje, snižavanje rejtinga ili izborni šok naglo podižu prinose, ECB mora da odluči da li će intervenisati, a evro trpi pritisak.
Ovo su scenariji, ne prognoze. Šta bi ih promenilo: glasanje o budžetu za 2027, ocene rejting agencija i svaka izjava ECB o Francuskoj.
Česta pitanja
Zašto rastu prinosi na francuske obveznice?
Zato što je javni dug blizu 120% BDP-a, deficit daleko iznad granica EU, pretpostavke budžeta za 2027. sporne, a predsednički izbori 2027. dodaju političku neizvesnost. Visoke cene energije i inflacija podižu prinose i u celom svetu.
Koliki je prinos na francuske desetogodišnje obveznice?
Prešao je 5% 2. oktobra i ponovo krajem oktobra 2026, najviše od 2002.
Da li Francuska bankrotira?
Ne. Francuska se i dalje lako zadužuje; samo plaća više. Rizik je da dug nastavi da raste brže od privrede.
Šta je razlika između francuskih i nemačkih prinosa?
Razlika između francuskog i nemačkog desetogodišnjeg prinosa. Porasla je preko 150 baznih poena, najviše od kraja 2011.
Može li ECB da pomogne Francuskoj?
Ima Instrument za zaštitu transmisije, koji mu dozvoljava kupovinu obveznica ako prinosi rastu iz neopravdanih razloga, ali bi njegova upotreba bila politički osetljiva.
Kako francuska dužnička kriza utiče na Srbiju?
Posredno, preko evra, uslova kreditiranja u Evropi i tražnje iz EU, glavnog trgovinskog partnera Srbije.
Izvori
- Trading Economics, francuski desetogodišnji prinos nakratko iznad 5% (oktobar 2026)
- Brussels Signal, francuski dug ka najvišem nivou u skoro pola veka (21. septembar 2026)
- ABC News/AP, šefica ECB podnela ostavku pred francuske izbore (29. oktobar 2026)
- RTÉ, Lagard najavila ostavku (29. oktobar 2026)
