Nafta 117 dolara: kako rat sa Iranom putuje od Ormuskog moreuza do vašeg rezervoara

Mali čamac prišao je tankeru u Ormuskom moreuzu u četvrtak uveče, 29. oktobra, i ostavio eksploziv pričvršćen za trup. Prvi izveštaji govorili su o projektilu; britanska agencija za pomorsku trgovinu UKMTO kasnije ih je ispravila. U petak je drugi tanker naleteo na pomorsku minu. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je brod pokušao da prođe „neodobrenom rutom“ kroz moreuz. The National je izvestio o oba incidenta u razmaku od nekoliko sati.

Do petka uveče Brent, referentna nafta za oko dve trećine svetske trgovine, prodavao se po 117,56 dolara za barel, 2,37% više nego dan ranije. Američka referentna nafta WTI bila je na 104,17 dolara. Brent je išao ka rastu od oko 15% samo u oktobru, četvrtom mesečnom rastu zaredom, što je zabeležio i CNBC.

To je kratak odgovor na pitanje koje su milioni ljudi ove nedelje kucali u pretraživač: nafta je skupa zato što rat sa Iranom, sada u devetom mesecu, pretvara najvažniji pomorski put energetskog sveta u minsko polje, bukvalno i finansijski. Duži odgovor govori o tome kako taj rizik putuje, korak po korak, od uskog kanala između Irana i Omana do benzinske pumpe u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu.

Zašto jedan moreuz pomera celo tržište

Ormuski moreuz je jedini morski izlaz iz Persijskog zaliva. Prema američkoj Upravi za energetske informacije (EIA), kroz njega prolazi otprilike petina sve nafte koju svet potroši, uz veliki deo tečnog prirodnog gasa koji izvozi Katar. Zaobilaznice nema. Nekoliko naftovoda može da prenese deo saudijske i emiratske nafte oko moreuza, ali ni izbliza sve.

Tržišta ne plaćaju samo ono što se dešava u moreuzu, već i ono što bi moglo da se desi. Trgovci to zovu premija rizika: dodatni dolari po barelu koje kupci plaćaju zato što sutrašnje snabdevanje izgleda manje sigurno od današnjeg. Rajan Mekdenijel, predsednik kompanije Duncan Oil, rekao je za The National da upravo strah od novih američkih udara drži tu premiju visokom, iako diplomate razgovaraju.

A diplomate razgovaraju. Katarski posrednici vratili su se u petak u Teheran da rade na mogućem dogovoru SAD i Irana, preneo je Rojters pozivajući se na zvaničnika upoznatog sa razgovorima. Istovremeno je predsednik Donald Tramp rekao da veruje da će se rat uskoro završiti, ne objasnivši kako. Ranije je rekao da Vašington neće napasti Iran pre američkih izbora za Kongres 3. novembra. Investitori su to pročitali kao datum u kalendaru, a ne kao obećanje mira, i zato je cena porasla umesto da padne.

Ratna premija u jednoj tabeli

Od barela do vaše kuhinje

Barel sirove nafte niko ne kupuje na pumpi. Ona ide u rafineriju i postaje benzin, dizel, kerozin, lož-ulje i sirovina za plastiku i veštačko đubrivo. Kada sirova nafta poskupi, dizel to obično oseti prvi i najjače, jer dizel pokreće gotovo sve ostalo: kamione, traktore, dostavna vozila, brodove i teretne vozove.

To je lanac koji ekonomisti opisuju, a ima tri karike važne za domaćinstvo.

Prva je očigledna: rezervoar. U Srbiji Vlada svake nedelje određuje najvišu maloprodajnu cenu. Za nedelju do 30. oktobra ograničenje je bilo 236 dinara za litar evrodizela i 207 dinara za BMB 95, isto kao nedelju ranije. Pun rezervoar od 50 litara dizela po toj ceni košta 11.800 dinara. Svaka promena od 10 dinara znači oko 500 dinara više ili manje po rezervoaru. Ograničenje ublažava nedeljne skokove, ali ne može da poništi cenu koja se formira na svetskom tržištu, jer uvoznik i dalje plaća svetsku cenu.

Druga karika je hrana. Hleb, povrće i mleko nisu napravljeni od nafte, ali se proizvode mašinama na dizel i đubrivom za čiju je proizvodnju potrebna energija, a do prodavnice stižu kamionom na dizel. Viši troškovi goriva stižu do rafova sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ne dana.

Treća karika je kurs. Nafta se plaća u američkim dolarima. Kada je dolar jak prema evru, kao sada, svaki barel košta više u evrima i u dinarima, koje Narodna banka Srbije drži blizu evra. Evropljani plaćaju dvaput: jednom ratnu premiju, drugi put kurs. Naš tekst o američkim izborima za Kongres objašnjava zašto je dolar jak i šta bi Federalne rezerve mogle da urade.

Šta pravo kaže o minama u pomorskom putu

Ispod grafikona cena krije se pravno pitanje koje se u tržišnim izveštajima retko postavlja. Da li iko sme zakonito da minira međunarodni moreuz?

Konvencija UN o pravu mora daje brodovima svih država pravo tranzitnog prolaza kroz moreuze koji služe međunarodnoj plovidbi i kaže da države na obalama „ne smeju ometati“ taj prolaz (članovi 38 i 44). Iran je konvenciju potpisao 1982, ali je nije ratifikovao i tvrdi da režim tranzitnog prolaza u punom obimu obavezuje samo države članice. Ni SAD nisu članica, ali ova pravila plovidbe smatraju običajnim međunarodnim pravom. Taj spor traje decenijama i nijedan sud ga nije rešio.

Ratno pravo dodaje još jedan sloj. Haška konvencija VIII iz 1907. o automatskim podvodnim kontaktnim minama obavezuje zaraćene strane da preduzmu sve moguće mere za bezbednost mirnodopske plovidbe i da obaveste o opasnim zonama. Priručnik iz San Rema iz 1994, koji sažima pravo pomorskog rata, kaže da neutralni brodovi moraju imati bezbedne i upotrebljive rute. Da li mina u Ormuzu ispunjava te standarde zavisi od činjenica koje još nisu javne: ko ju je postavio, kada, gde i da li je dato upozorenje. Legal Smart je istraživao srodno pitanje, ko plaća kada rat ošteti energetsku infrastrukturu, u tekstu o napadu na Ras Lafan.

Praktična posledica je jednostavnija. Svaki incident podiže cenu osiguranja od ratnog rizika za brodove koji ulaze u Zaliv. Brodovlasnici taj trošak prebacuju na zakupce, zakupci na rafinerije, rafinerije na pumpe. Osiguranje je jedan od tihih načina na koji pravna siva zona postaje stavka na vašem fiskalnom računu.

Hoće li gorivo pojeftiniti?

Niko ne može da obeća datum, a ko to radi, nagađa. Može se reći šta bi pomerilo cene u kom smeru.

Trajni dogovor Vašingtona i Teherana, ili pouzdana garancija za plovidbu kroz Ormuz, brzo bi skinuli deo premije rizika. Tržišta obično brže padaju na dobre vesti iz uskog grla nego što su rasla. Novi američki udari posle 3. novembra, nove mine ili napadi na terminale u Zalivu podigli bi premiju. Usporavanje svetske privrede, rizik koji se sada vidi u petkovom padu tehnoloških akcija, smanjilo bi tražnju i cene, ali iz pogrešnih razloga.

Šta pratiti sledeće nedelje

Glasanje u SAD 3. novembra i sve što Vašington kaže o Iranu u danima posle toga. Ishod katarskog posredovanja u Teheranu. Saopštenja UKMTO o novim incidentima u moreuzu. U Srbiji, nedeljno ograničenje cena goriva koje se objavljuje petkom. Ako Brent ostane iznad 110 dolara još nekoliko nedelja, očekujte da ga prati ograničenje cene goriva, a kasnije i cene hrane.

Ratovi se mere žrtvama i teritorijom. Mere se i, daleko od fronta, cenom odlaska na posao. Legal Smart je dokumentovao kako su raniji sukobi ostavili dug ekološki i ekonomski trag, od požara na naftnim poljima Kuvajta do udara na rafinerije u Pančevu i Novom Sadu 1999. Račun za ovaj rat već stiže.

Česta pitanja

Zašto raste cena nafte?

Zato što rat sa Iranom stalno ugrožava plovidbu kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte. Dva incidenta sa tankerima 29. i 30. oktobra podigla su Brent na 117,56 dolara po barelu, uz mesečni rast od oko 15%.

Da li je Ormuski moreuz otvoren ili zatvoren?

Ograničen. Iran od početka rata, 28. februara 2026, drži moreuz zatvorenim ili otvorenim samo za rute koje odobri. Jedan tanker je 29. i 30. oktobra pogođen eksplozivom, a drugi je naleteo na minu, prema UKMTO i iranskim saopštenjima koje prenosi The National. Pogledajte i naš tekst o tome da li će Ormuz biti otvoren.

Kako rat sa Iranom utiče na cene goriva u Srbiji?

Srbija uvozi naftu po svetskim cenama, izraženim u dolarima. Vlada nedeljno ograničava maloprodajne cene (236 dinara za dizel i 207 za BMB 95 u nedelji do 30. oktobra), ali dugotrajan rast nafte i jak dolar na kraju podižu i to ograničenje.

Zašto jak dolar poskupljuje gorivo u Evropi?

Nafta se trguje u dolarima. Kada evro kupuje manje dolara, oko 1,11 krajem oktobra, svaki barel košta više u evrima i dinarima, čak i ako cena u dolarima ostane ista.

Da li je zakonito minirati Ormuski moreuz?

Međunarodno pravo štiti prolaz kroz međunarodne moreuze, a Haška konvencija VIII iz 1907. traži mere predostrožnosti i upozorenja za mirnodopsku plovidbu. Iran osporava u kojoj meri ga obavezuju pravila o tranzitnom prolazu. Da li je konkretna mina bila zakonita zavisi od činjenica koje još nisu utvrđene.

Hoće li cene goriva pasti?

Najverovatnije bi pale ako dogovor SAD i Irana ili garancija za plovidbu smanje premiju rizika. Novi udari posle izbora u SAD 3. novembra podigli bi ih. Nijedna pouzdana prognoza ne može da da datum.

Izvori

• The National, cene nafte pred snažnim mesečnim rastom (30. oktobar 2026)
• CNBC, nafta pred četvrtim mesečnim rastom (30. oktobar 2026)
• EIA, Ormuski moreuz kao ključno usko grlo za naftu
• Admiral Markets, odluka FED-a, oktobar 2026
• Espreso, cene goriva u Srbiji do 30. oktobra 2026
• Kurir Biznis, kursna lista NBS, 28. oktobar 2026
• Konvencija UN o pravu mora (1982), deo III
• Haška konvencija VIII o postavljanju automatskih podvodnih kontaktnih mina (1907)