Uranijum zakopan kod Sarajeva trebalo je da se potpuno rastvori za 35 godina. Taj rok samo što nije istekao
Pre Kosova bila je Bosna. NATO je 1994. i 1995. ispalio oko 10.000 projektila sa osiromašenim uranijumom na ciljeve oko Sarajeva i u Republici Srpskoj. UN su 2003. pronašle prvi zabeleženi slučaj uranijuma u pijaćoj vodi, uranijum u vazduhu zgrada koje se i dalje koriste i projektile koji korodiraju u zemlji. Legal Smart se vratio zaboravljenom dosijeu Hadžića i Han Pijeska.
Kratak odgovor
Da. Tokom NATO vazdušnih udara 1994. i 1995. u Bosni i Hercegovini ispaljeno je oko 10.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, sa otprilike 2,75 tona uranijuma, prema podacima navedenim u knjizi Projektili pravde (2024). UNEP je 2003. potvrdio kontaminaciju na tri lokacije, u remontnom zavodu u Hadžićima, skladištu municije u Hadžićima i kasarni u Han Pijesku, našao uranijum u jednom izvoru pijaće vode i u vazduhu zgrada koje se koriste i upozorio da će zakopani projektili potpuno korodirati za 25 do 35 godina.
Kada je Program UN za životnu sredinu u jesen 2002. poslao svoje naučnike u Bosnu i Hercegovinu, tražili su nešto što je ispaljeno sedam godina ranije i uglavnom zaboravljeno. Pronašli su to. A među njihovim nalazima bila je jedna rečenica sa rokom: projektili od uranijuma zakopani u zemlji izgubili su četvrtinu mase za sedam godina i očekuje se da potpuno korodiraju za 25 do 35 godina.
Udari su bili 1995. Rok samo što nije istekao. Gde je otišao uranijum?
Da li je osiromašeni uranijum korišćen u Bosni?
Da, i to pre Kosova. Tokom NATO vazdušnih operacija 1994. i 1995. na oklopne i vojne ciljeve u Bosni i Hercegovini ispaljeno je oko 10.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, sa otprilike 2,75 tona uranijuma, prema podacima koje navodi knjiga Projektili pravde (2024) niškog advokata i doktora pravnih nauka Srđana Aleksića. Knjiga beleži i ljudsku cenu kampanje iz 1995, operacije Namerna sila, na srpskoj strani: najmanje 46 poginulih i 98 ranjenih pripadnika Vojske Republike Srpske, najmanje sedam poginulih i 21 ranjen civil, i 1.026 bombi bačenih na Republiku Srpsku, uključujući 13 krstarećih raketa.
Tim UNEP-a ispitao je 15 lokacija. Kontaminaciju osiromašenim uranijumom i delove oružja potvrdio je na tri: u remontnom zavodu za tenkove u Hadžićima, u skladištu municije u Hadžićima i u kasarni u Han Pijesku, navodi se u saopštenju kojim je izveštaj predstavljen u martu 2003.
Šta su UN pronašle
Glavni zaključci bili su oprezni; detalji nisu bili umirujući.
| Nalazi UNEP-a u Bosni, 2003. | |
|---|---|
| Ispitane lokacije | 15 |
| Lokacije sa potvrđenom kontaminacijom | 3 (Hadžići x2, Han Pijesak) |
| Pijaća voda | osiromašeni uranijum u jednom izvoru, u vrlo niskim koncentracijama |
| Vazduh | uranijumska prašina na dve lokacije, uključujući unutar dve zgrade koje se koriste |
| Projektili u zemlji | izgubili 25% mase za 7 godina |
| Očekivana potpuna korozija | 25 do 35 godina |
| Lokacije napada bez koordinata | 6 |
Izvori: saopštenje UN o izveštaju UNEP-a (25. mart 2003); izveštaj UNEP/IAEA.
Nalaz u pijaćoj vodi bio je prvi zabeleženi slučaj da je osiromašeni uranijum zagadio podzemne vode, naveo je UNEP, a uzrok su bili projektili koji korodiraju i ispiraju se u zemljište. Uranijum u vazduhu unutar zgrada značio je da vetar i ljudske aktivnosti mogu ponovo da ga podignu u vazduh koji ljudi udišu. Izvršni direktor UNEP-a Klaus Tepfer rekao je da nalazi „ne treba da budu razlog za uzbunu”, ali je preporučio mere predostrožnosti: praćenje vode, dekontaminaciju zgrada, uklanjanje projektila, prekrivanje kontaminiranih tačaka, vođenje evidencije, istraživanje svih zdravstvenih tvrdnji i pribavljanje koordinata šest potvrđenih lokacija napada koje NATO nije dostavio.
O zdravlju, Svetska zdravstvena organizacija rekla je da se tvrdnje o porastu bolesti ne mogu potkrepiti, delom zato što Bosna nije imala odgovarajući registar raka. Drugim rečima, nedostatak dokaza bio je posledica podataka koji nedostaju.
Šta dodaje knjiga
Projektili pravde beleži tvrdnje koje idu dalje od UN. Knjiga navodi da su, mnogo godina kasnije, plutonijum-239 i uranijum-236, tragovi materijala koji je prošao kroz nuklearni reaktor, pronađeni u zemljištu i kod ljudi obolelih od najtežih oblika raka, i da Republika Srpska „i dan danas ima evidentne ožiljke”. To su tvrdnje knjige, zasnovane na izvorima koje ona navodi; sopstveni UNEP-ovi izveštaji sa Balkana već su pronašli tragove plutonijuma u nekim uzorcima osiromašenog uranijuma na Kosovu, što pokazuje da takve primese nisu marginalna ideja.
Pravni značaj je onaj na koji se knjiga stalno vraća. Korozija nije nestanak. Projektil koji se rastvori u zemljištu i podzemnoj vodi ne prestaje da bude izvor izloženosti; samo ga je teže pronaći. Lokacija koja nikada nije mapirana, ograđena ni praćena postaje, posle trideset godina, lokacija čiji se rizik ne može dokazati ni u jednom ni u drugom smeru.
Evropa, Bliski istok i Amerika
Evropa je za „balkanski sindrom” saznala preko sopstvenih vojnika, a italijanski sudovi su od tada presudili u korist više od 300 njih, o čemu pišemo u tekstu kako su italijanski sudovi sudili o osiromašenom uranijumu. Mnogi su služili u Bosni.
Bliski istok pokazuje šta se dešava kada se korozija sretne sa zanemarivanjem: u Iraku su kontaminirane olupine sečene i prodavane kao staro gvožđe.
Amerika je ispalila projektile i, kao na Kosovu, ostavila praznine u koordinatama koje je predala.
Pitanja koja ostaju
Da li je pijaća voda u Hadžićima praćena „nekoliko godina”, kako je UNEP preporučio? Da li su zgrade dekontaminirane? Da li je šest koordinata koje nedostaju ikada dostavljeno? Legal Smart nije pronašao javni dokument koji odgovara ni na jedno od ovih pitanja. Kako ističe rok za koroziju koji je UNEP opisao, prozor za merenje onoga što se desilo sa uranijumom u Bosni zatvara se u isto vreme kada i sam uranijum nestaje u zemlji. Za celu mapu iz 1999. pogledajte gde je pao NATO uranijum.
Često postavljana pitanja
Da li je osiromašeni uranijum korišćen u Bosni?
Da. Tokom NATO vazdušnih operacija 1994. i 1995. ispaljeno je oko 10.000 projektila sa otprilike 2,75 tona osiromašenog uranijuma, prema podacima koje navodi knjiga Projektili pravde.
Gde je pronađen osiromašeni uranijum u Bosni?
UNEP je 2003. potvrdio kontaminaciju u remontnom zavodu za tenkove u Hadžićima, skladištu municije u Hadžićima i kasarni u Han Pijesku.
Da li je osiromašeni uranijum pronađen u pijaćoj vodi?
Da, u vrlo niskim koncentracijama u jednom izvoru u Bosni, što je prvi zabeleženi slučaj zagađenja podzemnih voda osiromašenim uranijumom, prema UNEP-u.
Koliko je potrebno da osiromašeni uranijum korodira u zemlji?
UNEP je utvrdio da su zakopani projektili izgubili 25% mase za sedam godina i procenio da će potpuno korodirati za 25 do 35 godina.
Da li je osiromašeni uranijum izazvao rak u Bosni?
SZO je rekla da se tvrdnje o porastu ne mogu potkrepiti, delom zato što nije bilo odgovarajućeg registra raka. Knjiga Projektili pravde navodi nalaze plutonijuma-239 i uranijuma-236 kod ljudi obolelih od najtežih oblika raka.
Šta je bila operacija Namerna sila?
NATO vazdušna kampanja 1995. protiv snaga bosanskih Srba, tokom koje je na Republiku Srpsku bačeno 1.026 bombi, prema podacima iz knjige Projektili pravde.
Izvori
- Srđan Aleksić, Projektili pravde, Niš, 2024 (deo o Republici Srpskoj)
- Saopštenje UN, izveštaj UNEP-a o osiromašenom uranijumu u Bosni i Hercegovini (25. mart 2003)
- UNEP, Osiromašeni uranijum u Bosni i Hercegovini: procena posle sukoba (primerak IAEA)
- Down To Earth, osiromašeni uranijum u vodi Bosne
