Balkanski sindrom: kako su italijanski sudovi naučili da sude o osiromašenom uranijumu kada nauka nije mogla da se složi
Više od 300 italijanskih veterana koji su služili u Bosni i na Kosovu, a zatim oboleli od raka, dobilo je sporove protiv sopstvenog Ministarstva odbrane. Njihove sudije suočile su se sa najtežim pitanjem prava i medicine: kako dokazati šta je čestica uradila u telu? Odgovor koji su dali italijanski sudovi i zašto je važan daleko van Italije.
Kratak odgovor
Balkanski sindrom je naziv koji italijanski sudovi i parlament koriste za oboljenja od raka, posebno Hočkinov limfom i leukemiju, kod vojnika koji su služili u Bosni, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji posle ratova devedesetih, gde je ispaljivana municija sa osiromašenim uranijumom. Više od 300 veterana ili njihovih porodica dobilo je sporove protiv italijanskog Ministarstva odbrane. Sudovi su prihvatili probabilistički standard uzročnosti, dok međunarodne zdravstvene agencije nisu potvrdile opštu vezu.
Salvatore Vaka imao je 23 godine kada je 1999. umro od leukemije, posle službe u mirovnoj misiji na Balkanu. Njegova porodica provela je narednih sedamnaest godina na sudu. Godine 2016. apelacioni sud u Rimu potvrdio je presudu protiv italijanskog Ministarstva odbrane i naložio odštetu od više od 1,5 miliona evra, izvestila je ANSA.
Vaka nije bio izuzetak. Više od 300 italijanskih veterana koji su oboleli od raka posle službe na Balkanu, ili njihovih porodica, dobilo je sporove protiv Ministarstva odbrane, prema Declassified UK. Italijani su svojoj bolesti dali ime: la sindrome dei Balcani, balkanski sindrom. A njihove sudije, suočene sa naučnim pitanjem koje stručnjaci nisu mogli da razreše, izgradile su nešto neobično: način da se odluči o uzročnosti kada je izvesnost nemoguća.
Šta je balkanski sindrom?
To je naziv koji italijanski sudovi i parlament koriste za grupu bolesti, uglavnom karcinoma kao što su Hočkinov limfom i leukemija, kod vojnika koji su služili u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji posle ratova devedesetih, u oblastima gde su NATO avioni ispaljivali municiju sa osiromašenim uranijumom. Mnogi od tih vojnika nikada nisu ratovali. Čuvali su kontrolne punktove, vozili kamione, radili u kuhinjama. Zajednički su im bili tlo, vazduh i olupine oko njih.
Međunarodne zdravstvene agencije nisu potvrdile opštu vezu između osiromašenog uranijuma i raka. Prva komisija italijanske vlade, kojom je 2001. predsedavao hematolog Franko Mandeli, utvrdila je više slučajeva Hočkinovog limfoma među veteranima sa Balkana nego što je očekivano, ali ih nije pripisala osiromašenom uranijumu. Pravo, međutim, ne čeka naučni konsenzus. Ono mora da odluči o pojedinačnim slučajevima.
Kako uranijum ulazi u telo
Sudovi su počeli od nauke o izloženosti. Kada projektil sa osiromašenim uranijumom udari u tvrdu metu, deo njega sagori i raspadne se na fine čestice. U presudi iz 2011. Građanski sud u Rimu (br. 13617/2011) opisao je šta se dalje dešava. Oko 75% udahnutog uranijuma se odmah izdahne, a oko 25% ostaje u plućima ili gornjim disajnim putevima. Najsitnije čestice talože se duboko u bronhima i alveolama. Veliki deo nataloženog se izbacuje naviše i proguta, a creva apsorbuju samo mali deo. Oko 90% udahnutog ili progutanog uranijuma napušta telo urinom u roku od tri dana. Ono što ostane putuje u kosti, bubrege, jetru, pluća, masno tkivo i mišiće.
To je umirujući deo nauke i zato agencije rizik često opisuju kao nizak. Zabrinjavajući deo je ostatak: nerastvorljive čestice koje godinama ostaju u tkivu, emituju alfa zračenje iz neposredne blizine i deluju kao otrovni teški metal.
Dokazi u tkivu
Tu su se italijanski sudovi oslonili na vrstu dokaza koja je postala centralna u raspravi: elektronsku mikroskopiju tkiva pacijenata. Istraživačica Antonijeta Gati pregledala je biopsije obolelih i preminulih vojnika i prijavila mikro- i nanočestice teških metala koje, kako je tvrdila, ne mogu poticati od običnog zagađenja.
U presudi br. 60/2016, kasnije pravosnažnoj posle žalbe, Građanski sud u Firenci opisao je njene nalaze: egzogene sfere od oko 800 nanometara koje sadrže gvožđe, aluminijum, bakar, cink i hlor, za koje je rekla da odgovaraju česticama opisanim u studiji za američko ratno vazduhoplovstvo s kraja sedamdesetih o efektima municije sa osiromašenim uranijumom. Sudija je napisao da, uz te dokaze, „verovatnoća postaje gotovo izvesnost”. Upravni sud Lacija (br. 7777/2014) otišao je dalje u slučaju vojnika koji je samo rukovao vozilima vraćenim sa Balkana: prema medicinskim izveštajima Čelija i Gati, čestice u njegovom telu ne mogu se objasniti drugačije nego udisanjem prašine sa oružja ili vozila korišćenih tamo gde je ispaljivan osiromašeni uranijum, a jedino alternativno objašnjenje bio bi rad u visokoj peći bez ventilacije.
Kritičari ističu da ove čestice pokazuju izloženost metalnoj prašini, ne nužno samom uranijumu, i da analiza čestica u tkivu nije standardizovana dijagnostička metoda. Taj prigovor je fer, i upravo zato je sledeći korak na sudovima bio važan.
Standard verovatnoće
Italijanske sudije nisu tvrdile da su dokazale da je uranijum izazvao svaki rak. One su promenile pitanje. U presudi br. 1661/2021, Državni savet, najviši italijanski upravni sud, zauzeo je stav da je u osetljivim slučajevima poput ovih dovoljno da vojnik pokaže nastanak bolesti „u probabilističko-statističkom smislu”, jer direktna uzročna veza ne može uvek da se utvrdi, i da teret tada prelazi na upravu, koja raspolaže podacima o tome gde je i kako vojnik služio.
Građanski sudovi primenili su pravilo „verovatnije nego ne”. U presudi br. 11408/2017 Građanski sud u Rimu utvrdio je odgovornost ministarstva za smrt kaplara koji je radio kao kuvar: vojnici su na Balkan poslati samo sa NBH maskom i zaštitnim ogrtačem, opremom potpuno neadekvatnom protiv mikročestica u vazduhu, a ministarstvo nije primenilo mere predostrožnosti. Veštaci su zaključili da je indirektna izloženost osiromašenom uranijumu, uz stres ratne zone i raspored vakcinacije, doprinela njegovom Hočkinovom limfomu. Računski sud Toskane (br. 250/2016) došao je do sličnog zaključka u zahtevu udovice za penziju.
Godine 2018. parlamentarna istražna komisija kojom je predsedavao Đan Pjero Skanu nazvala je izloženost italijanskih trupa „šokantnom” i optužila vojni vrh za „poricanje”, iako je jedan stručnjak na koga se pozvala, Đorđo Trenta, javno odbacio način na koji je komisija protumačila njegovo svedočenje.
Evropa, Bliski istok i Amerika
Evropa je stvorila najjači pravni zapis. Italija prednjači, a 2019. sud u Renu u Francuskoj presudio je da je smrt jednog kapetana od raka izazvana prašinom osiromašenog uranijuma na Kosovu.
Bliski istok ima najveću izloženost i najslabije sudove. U Iraku je ispaljeno više od 400 tona, a gotovo nijedan civil nikada nije izašao pred sud.
Amerika je kroz administrativne programe obeštetila veterane za neke bolesti, dok zvanični stavovi i dalje opisuju osiromašeni uranijum kao mali rizik.
Zašto Srbija čita ove presude
Italijanske presude sakupljene su u knjizi Projektili pravde (2024) dr Srđana Aleksića, advokata iz Niša koji zastupa tužioce iz Srbije u sporovima zbog osiromašenog uranijuma; tu ulogu treba imati na umu pri čitanju njegovih zaključaka. Njegov argument je jednostavan: ako italijanski sud prihvata da je vojnik koji je mesecima boravio na Kosovu mogao da oboli od kontaminirane sredine, isto rezonovanje mora da važi za ljude koji su tu proveli ceo život. Legal Smart prati ovo pitanje u Srbiji, od analize tkiva tumora jednog generala do tužbe protiv NATO-a i njegovog pozivanja na imunitet.
Balkanski sindrom pokazuje nešto veće od jednog oružja. Kada nauka može da opiše rizik, ali ne i da dokaže pojedinačni slučaj, pravo ima dve mogućnosti: da zahteva izvesnost i ostavi žrtve bez ičega, ili da pošteno odmeri verovatnoću i teret prebaci na onoga ko drži dokaze. Italija je izabrala drugo. Druge zemlje još odlučuju.
Često postavljana pitanja
Šta je balkanski sindrom?
Izraz koji se u Italiji koristi za karcinome i druge bolesti kod vojnika koji su služili u Bosni, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, gde je korišćen osiromašeni uranijum. To je pravni i politički pojam, ne priznata medicinska dijagnoza.
Koliko je italijanskih vojnika dobilo sporove zbog osiromašenog uranijuma?
Više od 300 veterana ili njihovih porodica dobilo je sporove protiv italijanskog Ministarstva odbrane, prema pisanju Declassified UK.
Koji su standard dokazivanja koristili italijanski sudovi?
Probabilistički standard. Državni savet (presuda 1661/2021) zauzeo je stav da vojnik treba samo da pokaže da je bolest verovatno povezana sa službom, a građanski sudovi primenjivali su pravilo „verovatnije nego ne”.
Da li osiromašeni uranijum izaziva rak?
Nije dokazan kao opšti uzrok. SZO i IAEA rizik van zona udara opisuju kao nizak, ali su italijanski sudovi u pojedinačnim slučajevima utvrdili da je verovatan doprinoseći uzrok.
Kako osiromašeni uranijum ulazi u telo?
Uglavnom udisanjem finih čestica nastalih pri udaru, gutanjem kontaminirane prašine ili kroz rane. Većina se izluči za nekoliko dana; nerastvorljive čestice mogu da ostanu u tkivu.
Ko je Srđan Aleksić?
Doktor pravnih nauka i advokat iz Niša koji zastupa tužioce iz Srbije u sporovima zbog osiromašenog uranijuma i autor knjige Projektili pravde (2024), u kojoj su sakupljene italijanske presude o balkanskom sindromu.
Izvori
- Srđan Aleksić, Projektili pravde, Niš, 2024 (prilog sa presudama italijanskih sudova)
- ANSA, osiromašeni uranijum izazvao rak italijanskih vojnika, utvrdila istraga (7. februar 2018)
- Declassified UK, sudovi prihvataju rizik od raka koji vojska negira (2023)
- OBC Transeuropa, osiromašeni uranijum: državni zločin
- ICBUW, presuda u slučaju Salvatore Vaka (2016)
中文摘要：意大利法院与“巴尔干综合征”
在巴尔干地区执行维和任务后患癌的300多名意大利退伍军人，已在法庭上胜诉意大利国防部。意大利法院接受了“概率性”因果关系标准：当无法证明直接因果关系时，只要能证明疾病很可能与服役中接触贫铀颗粒有关即可。
这些判决由塞尔维亚律师、法学博士斯尔詹·阿列克西奇（Dr Srđan Aleksić）收录并分析于其2024年著作《正义的炮弹》（Projektili pravde）。阿列克西奇长期代理塞尔维亚受害者，就1999年北约轰炸中使用贫铀弹的健康后果提起诉讼；该书还专门有一章记述1999年5月7日中国驻南斯拉夫大使馆被炸事件。
联系编辑部：editorial@legalsmart.media
