112 lokacija, 15 tona, 13 granata još u moru: mapa gde je pao NATO uranijum 1999.
NATO je priznao da je ispalio 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom i naveo 112 lokacija. Srpski stručnjaci kažu da su pronašli 113. Pet lokacija je očišćeno; 107 na Kosovu nikada nije ni dotaknuto. Sela na jugu Srbije su se ispraznila. Legal Smart je rekonstruisao mapu iz dokumenata i otkrio koliko je ona i dalje prazna.
Kratak odgovor
NATO je priznao 112 lokacija gađanih osiromašenim uranijumom 1999, gotovo sve na Kosovu i Metohiji, uz lokacije na jugu Srbije i na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori. Priznao je oko 31.000 projektila kalibra 30 mm, otprilike 10 do 15 tona uranijuma; procene Vojske Jugoslavije bile su 45.000 do 51.000 projektila. Četiri lokacije na jugu Srbije (Pljačkovica, Borovac, Bratoselce, Reljan) i Luštica su dekontaminirane, a 107 lokacija na Kosovu nisu, prema knjizi Projektili pravde (2024).
Svaki rat ostavi mapu. Obično je crtaju pobednici i obično je nepotpuna. Mapa mesta na kojima je osiromašeni uranijum pao na Jugoslaviju u proleće 1999. je i jedno i drugo, a dvadeset sedam godina kasnije delovi su joj i dalje prazni.
Legal Smart ju je rekonstruisao iz dokumenata: NATO-ovih priznanja, izveštaja Programa UN za životnu sredinu i građe sakupljene u knjizi Projektili pravde (2024), u kojoj niški advokat i doktor pravnih nauka Srđan Aleksić okuplja dokaze o bombardovanju i njegovim posledicama. Ono što se pojavljuje jeste slika 112 priznatih lokacija, bar jedne koja nikada nije priznata, pet očišćenih i više od stotinu neočišćenih.
Gde je korišćen osiromašeni uranijum u Srbiji i na Kosovu?
NATO je priznao 112 lokacija kontaminiranih osiromašenim uranijumom. Gotovo sve se nalaze na Kosovu i Metohiji; ostale su na jugu Srbije oko Vranja i u Preševskoj dolini, kao i na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori. Prema sopstvenom priznanju, NATO je ispalio oko 31.000 projektila kalibra 30 mm sa osiromašenim uranijumom, svaki težine 297 grama, uglavnom iz aviona A-10. Knjiga beleži da su procene Vojske Jugoslavije bile 45.000 do 51.000 projektila, a ruski stručnjaci govorili su o oko 90.000. Srpski stručnjaci, navodi se, pronašli su i 113. lokaciju koja se nikada nije našla na NATO spisku.
Ukupna masa koja se najčešće navodi za jug Srbije i Kosovo je oko 15 tona uranijuma.
Dokumenti u brojkama
| Osiromašeni uranijum u Jugoslaviji, 1999. | |
|---|---|
| Lokacije koje je priznao NATO | 112 |
| Lokacije koje navode srpski stručnjaci | 113 |
| Projektili od 30 mm koje je NATO priznao | oko 31.000 |
| Procena Vojske Jugoslavije | 45.000 do 51.000 |
| Masa uranijuma (jug Srbije i Kosovo) | oko 15 tona |
| Dekontaminirane lokacije | 5 (4 na jugu Srbije, Luštica) |
| Lokacije na Kosovu koje nikada nisu dekontaminirane | 107 |
| Projektili ispaljeni na Lušticu (NATO podatak) | 400 |
| Granate koje su, navodi se, ostale u moru kod Luštice | 13 |
Izvor: Srđan Aleksić, Projektili pravde (2024), pozivajući se na NATO, UNEP, Radomira Kovačevića i B. Živkovića.
Pet očišćenih lokacija i one koje nisu
Dekontaminacija je stigla kasno i obuhvatila malo. Na Luštici, gde je NATO priznao 400 projektila, prva akcija od februara do juna 2001. pronašla je 103 cela projektila i 38 kilograma fragmenata; kasniji radovi doveli su broj do 387. Trinaest projektila, prema knjizi, ostalo je negde u moru, jer nije bilo opreme da se izvade.
Na jugu Srbije dekontaminacija četiri lokacije počela je 2002: Pljačkovica iznad Vranja, Borovac, Bratoselce i Reljan. Stanovnici su napustili sela u blizini lokacija pod srpskom kontrolom, beleži knjiga, navodeći Bratoselce, Reljan, Borovac i Pržar. Najveća koncentracija uranijumskog aerosola proteže se u radijusu od oko 500 metara oko pogođene mete.
Preostalih 107 lokacija na Kosovu, rečima knjige, nikada nisu ni dotaknute, osim površinskog uklanjanja neeksplodiranih projektila koje je Vojska Jugoslavije obavljala tokom borbi.
Šta su istražitelji videli, a šta nisu
Prva međunarodna ekipa koja je stigla, misija FOKUS koju su osnovale Švajcarska, Rusija i Grčka, potvrdila je u avgustu 1999. da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena na Pljačkovici i u Preševskoj dolini. Prvi izveštaj Programa UN za životnu sredinu iz novembra 1999. bavio se četiri industrijske „vruće tačke”: Novim Sadom, Pančevom, Kragujevcem i Borom.
Tek kada je „balkanski sindrom” uznemirio Evropu 2000, UNEP se vratio. U novembru 2000. njegovi stručnjaci obišli su 11 lokacija na Kosovu, oko 12% ukupnog broja, bez jugoslovenskih stručnjaka. Njihov izveštaj, objavljen 2001, potvrdio je osiromašeni uranijum i pronašao tragove plutonijuma u nekim uzorcima, što knjiga vidi kao ozbiljan dodatni razlog za zabrinutost. Zajednička misija sa jugoslovenskim stručnjacima ispitala je lokacije na jugu Srbije i u Crnoj Gori od 27. oktobra do 5. novembra 2001.
To ostavlja prazninu u središtu mape: najteže gađana mesta najmanje su ispitana. Posledice po zdravlje predmet su druge borbe oko dokaza, koju Legal Smart prati u tekstovima o podacima registra raka posle 1999 i o presudama italijanskih sudova vojnicima koji su tamo služili.
Evropa, Bliski istok i Amerika
Evropa je na isti teren poslala desetine hiljada pripadnika mirovnih snaga; italijanski sudovi su od tada presudili u korist više od 300 njih. Bliski istok ima najveću mapu od svih: više od 400 tona ispaljeno je u Iraku. Amerika je ispalila najveći deo projektila na sva tri mesta i u svakom slučaju je koordinate meta objavila kasno, delimično ili nikako.
Mapa koju tek treba nacrtati
Mapa kontaminacije nije istorija. Ona je instrument javnog zdravlja: govori lekarima gde da traže, porodicama gde su se deca igrala, a sudovima gde je izloženost bila moguća. Za Srbiju je prvi korak onaj na koji se knjiga stalno vraća: izneti u javnost svaku koordinatu, svaki uzorak zemljišta i svaki zdravstveni karton, kako bi sledeća rasprava o 1999. bila o podacima, a ne o ćutanju.
Često postavljana pitanja
Gde je NATO koristio osiromašeni uranijum 1999?
Na 112 priznatih lokacija, uglavnom na Kosovu, kao i na lokacijama na jugu Srbije oko Vranja i u Preševskoj dolini i na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori.
Koliko je osiromašenog uranijuma korišćeno u Srbiji i na Kosovu?
NATO je priznao oko 31.000 projektila kalibra 30 mm, otprilike 10 do 15 tona uranijuma. Procene Vojske Jugoslavije bile su 45.000 do 51.000 projektila.
Koje su lokacije sa osiromašenim uranijumom očišćene?
Četiri na jugu Srbije (Pljačkovica, Borovac, Bratoselce i Reljan) od 2002. i Luštica u Crnoj Gori 2001. Lokacije na Kosovu nisu, prema knjizi Projektili pravde.
Da li su granate sa osiromašenim uranijumom još u moru u Crnoj Gori?
Prema knjizi, 13 od 400 projektila ispaljenih na Lušticu nikada nije pronađeno i ostali su u moru.
Da li je UNEP našao plutonijum na Kosovu?
Izveštaj UNEP-a o Kosovu iz 2001. pronašao je tragove plutonijuma u nekim uzorcima osiromašenog uranijuma.
Koliko daleko se širi uranijumska prašina od mete?
Najveća koncentracija uranijumskog aerosola proteže se do oko 500 metara oko pogođene mete, navodi knjiga, iako fine čestice mogu da putuju i dalje.
Izvori
- Srđan Aleksić, Projektili pravde, Niš, 2024 (poglavlje o osiromašenom uranijumu u bombardovanju 1999)
- UNEP, Osiromašeni uranijum na Kosovu: procena životne sredine posle sukoba (2001)
- Saopštenje UN, UNEP pronašao osiromašeni uranijum u pijaćoj vodi u Bosni (2003)
