Može li uranijum da promeni vaš DNK? Šta su pokazale laboratorije i šta srpska knjiga tvrdi o deci 1999.
Američka vojna laboratorija je 1998. osiromašenim uranijumom pretvorila zdrave ljudske ćelije kostiju u kancerogene. Agencija SZO za istraživanje raka svrstava alfa emitere unete u telo među kancerogene za ljude. A srpska knjiga tvrdi da su genetske promene posle 1999. deset puta brojnije nego što se znalo. Legal Smart razdvaja šta je dokazano, šta se tvrdi i šta niko nije izmerio.
Kratak odgovor
U laboratoriji, da. Studija Instituta za istraživanje radiobiologije Oružanih snaga SAD iz 1998, objavljena u časopisu Environmental Health Perspectives, pokazala je da osiromašeni uranijum pretvara ljudske ćelije kostiju u tip koji stvara tumore. Agencija SZO za istraživanje raka (IARC) svrstava radionuklide koji emituju alfa čestice unete u telo u grupu kancerogenih za ljude. Da li je to izazvalo genetska oštećenja kod izloženih ljudi je sporno; Projektili pravde (2024) tvrde da su genetske promene posle 1999. deset puta brojnije nego što se znalo.
U jednoj laboratoriji u Betezdi, u Merilendu, krajem devedesetih, naučnici koji su radili za američku vojsku uradili su nešto što je trebalo zauvek da promeni raspravu o osiromašenom uranijumu. Izložili su mu zdrave ljudske ćelije kostiju i gledali kako neke od njih postaju kancerogene.
Studija je objavljena 1998. u časopisu Environmental Health Perspectives, koji izdaju američki Nacionalni instituti za zdravlje. Njeni autori, predvođeni Aleksandrom Miler iz Instituta za istraživanje radiobiologije Oružanih snaga, izvestili su da je osiromašeni uranijum pretvorio ljudske osteoblaste u tumorogeni fenotip: ćelije koje su, ugrađene u miševe, stvarale tumore. Izvor nalaza je važan. Nije to bila aktivistička grupa. Bio je to radiobiološki institut samog Pentagona.
Može li osiromašeni uranijum da ošteti DNK?
U laboratoriji, da. Osiromašeni uranijum može da ošteti ćelije na dva načina odjednom. To je teški metal koji je hemijski otrovan, posebno za bubrege, i radioaktivni emiter alfa čestica. Van tela, alfa zračenje zaustavlja list papira ili spoljašnji sloj kože. Unutar tela, kada je čestica udahnuta ili zaglavljena u tkivu, isto zračenje svu svoju energiju predaje nekolicini susednih ćelija, a upravo takva doza kida DNK.
Zato Međunarodna agencija za istraživanje raka, agencija SZO, svrstava radionuklide koji emituju alfa čestice unete u telo u Grupu 1, kancerogene za ljude, u svojoj Monografiji 100D o zračenju. Pitanje nije da li alfa emiteri u telu mogu da izazovu rak. Pitanje je da li su ljudi na jugu Srbije, na Kosovu, u Bosni ili Iraku primili dovoljno njih da bi to imalo uticaja, i da li je iko to izmerio.
Dokazano, tvrđeno, neizmereno
| Osiromašeni uranijum i DNK: šta postoji | Status |
|---|---|
| Osiromašeni uranijum pretvara ljudske ćelije kostiju u tumorogene (laboratorija, 1998) | objavljeno, američki vojni institut |
| Alfa emiteri uneti u telo izazivaju rak kod ljudi | IARC Grupa 1 |
| Osiromašeni uranijum je hemijski otrovan za bubrege | utvrđeno |
| Genetske promene posle 1999. „deset puta brojnije” | tvrdnja u knjizi Projektili pravde |
| Smrtnost od raka „skoro tri puta” veća posle bombardovanja | tvrdnja u knjizi Projektili pravde |
| Oko 33.000 obolelih godišnje u Srbiji | tvrdnja koju navodi knjiga Projektili pravde |
| Maligne bolesti u Pčinjskom okrugu, 2005. u odnosu na 1995. | „12 puta” više, onkološki dispanzer Vranje, prema knjizi |
| Genetska studija izloženih zajednica u Srbiji na nivou populacije | Legal Smart je nije pronašao |
Izvori: Miller i saradnici, Environmental Health Perspectives (1998); IARC Monografija 100D; Srđan Aleksić, Projektili pravde (2024).
Šta tvrdi knjiga
Projektili pravde (2024), knjiga niškog advokata i doktora pravnih nauka Srđana Aleksića, iznosi najjače tvrdnje u srpskoj raspravi. Na prvim stranama navodi da je posle bombardovanja „u Srbiji potpuno promenjena slika rađanja, obolevanja i umiranja”: da se od raka umire skoro tri puta više, da su usledili neplodni brakovi, spontani pobačaji, mrtvorođena deca i deca rođena sa teškim manama, i da su genetske promene najtipičnije za ove posledice „deset puta brojnije nego što je dosada bilo poznato”.
Knjiga navodi i druge brojke: saopštenje onkološkog dispanzera u Vranju iz 2006. da je malignih bolesti u Pčinjskom okrugu 2005. bilo 12 puta više nego 1995; rast broja obolelih od raka u Srbiji sa oko 10.000 1981. na oko 41.000 2011, podatke koje pripisuje istraživaču Radomiru Kovačeviću; i procenu, pripisanu stručnjacima iz Rusije, Kine i Indije, da se u Srbiji godišnje razboli oko 33.000 ljudi kao direktna posledica bombardovanja.
To su tvrdnje knjige, sa izvorima koje ona navodi. Legal Smart nije pronašao osnovnu genetsku studiju objavljenu u recenziranom časopisu, a na nacionalne trendove raka utiču i starenje stanovništva, pušenje i bolja dijagnostika, kako smo pisali u tekstu o podacima registra posle 1999. Ali tvrdnje ukazuju upravo na prazninu koju je otvorila laboratorijska nauka: ako osiromašeni uranijum može da ošteti DNK u epruveti, neko je trebalo da pogleda i kod ljudi.
Ko je ipak gledao
Neki jesu, u malim grupama. Američko ministarstvo za veterane od 1993. kroz program praćenja u Baltimoru prati veterane Zalivskog rata sa fragmentima osiromašenog uranijuma u telu, beležeći uranijum u njihovom urinu godinama posle rata. U Srbiji je Legal Smart pisao o analizama teških metala u ljudskom tkivu i o analizi uranijuma u tkivu tumora jednog generala, slučajevima u kojima se Aleksićev pravni rad susreće sa laboratorijskim dokazima.
Ono što niko nije uradio jeste studija koja bi rešila spor: dugoročna genetska i onkološka studija zajednica oko 112 priznatih lokacija, u poređenju sa neizloženim stanovništvom.
Evropa, Bliski istok i Amerika
Najjači dokazi Evrope stigli su iz sudova, a ne iz laboratorija: italijanske sudije prihvatile su verovatnu vezu u stotinama vojničkih slučajeva. Bliski istok ima najveće izloženo stanovništvo i najslabije podatke, od Basre do Faludže. Amerika je proizvela ključnu laboratorijsku studiju i i dalje tvrdi da osiromašeni uranijum na bojištu predstavlja mali rizik. Ta dva stava nikada nisu pomirena.
Često postavljana pitanja
Može li osiromašeni uranijum da ošteti DNK?
Laboratorijske studije pokazuju da može. Studija Instituta za istraživanje radiobiologije Oružanih snaga SAD iz 1998. pokazala je da osiromašeni uranijum pretvara ljudske ćelije kostiju u tip koji stvara tumore.
Da li je osiromašeni uranijum kancerogen?
IARC svrstava radionuklide koji emituju alfa čestice unete u telo u kancerogene za ljude (Grupa 1). Da li je izlaganje na bojištu izazvalo rak kod određenih populacija je sporno.
Zašto je alfa zračenje opasno unutar tela?
Van tela alfa čestice zaustavlja koža. Unutra, iz udahnutih ili zaglavljenih čestica, predaju energiju nekolicini obližnjih ćelija i izazivaju koncentrisana oštećenja DNK.
Da li su genetske promene u Srbiji porasle posle 1999?
Knjiga Projektili pravde (2024) tvrdi da su genetske promene povezane sa bombardovanjem deset puta brojnije nego što se znalo. Legal Smart nije pronašao objavljenu genetsku studiju na nivou populacije koja to potvrđuje.
Da li je osiromašeni uranijum otrovan i bez zračenja?
Da. Kao teški metal, uranijum je hemijski otrovan, posebno za bubrege.
Da li je iko proučavao ljude izložene osiromašenom uranijumu?
Male grupe, poput američkih veterana Zalivskog rata sa fragmentima u telu, prate se od 1993. Velika genetska studija izloženih zajednica na Balkanu nije objavljena.
Izvori
- Miller i saradnici, transformacija ljudskih osteoblasta u tumorogeni fenotip osiromašenim uranijumom, Environmental Health Perspectives (1998)
- IARC Monografija 100D: Zračenje (SZO)
- Srđan Aleksić, Projektili pravde, Niš, 2024 (uvod i poglavlje o osiromašenom uranijumu)
