Šta pokazuje tkivo
Laboratorijski izveštaj podnet u postupcima u Srbiji izmerio je teške metale u tkivu dobijenom biopsijom od bivšeg vojnika i jednog civila. Šta je pronađeno, kakav argument stoji iza toga i koja će pitanja postaviti sud.
Istraživanje opisano u ovom tekstu potiče od Srđana Aleksića, koji zastupa tužioce u postupcima u Srbiji u vezi sa osiromašenim uranijumom.
Kratak odgovor
Izveštaj italijanske lekarke sudske medicine Rite Celli, objavljen u knjizi Projektili pravde (2024), metodom ICP-MS pronašao je uranijum oko 500 puta iznad gornje referentne vrednosti u biopsiji bivšeg vojnika i vanadijum više od 3.000 puta iznad nje kod civila. Izveštaj tvrdi da nakupljanje teških metala u organizmu objašnjava porast broja tumora. Da li je izmereni uranijum osiromašeni i da li je on uzrok bolesti, odlučiće sud.
Izveštaj je na engleskom napisala italijanska lekarka Rita Celli, specijalista sudske medicine i medicine osiguranja, i u celini je objavljen u studiji Srđana Aleksića Projektili pravde iz 2024. Bavi se dvoje pacijenata iz Srbije, bivšim vojnikom i civilom, koji su oboleli od raka. Metoda je masena spektrometrija sa induktivno spregnutom plazmom (ICP-MS), tehnika kojom se meri koliko kog metala ima u uzorku tkiva.
Izveštaj je u obe biopsije pronašao uranijum i više drugih teških metala u količinama daleko iznad referentnih vrednosti koje navodi. Uranijum u tkivu bivšeg vojnika iznosio je 2,98 mikrograma po litru, uz referentni raspon od 0,0055 do 0,0058, što je oko 500 puta iznad gornje vrednosti. Vanadijum u tkivu civila bio je više od 3.000 puta iznad gornje referentne vrednosti. Izveštaj zaključuje da je nakupljanje teških metala, uključujući uranijum 238, u osnovi porasta broja tumora u stanovništvu Balkana. Sudovi o toj tvrdnji još nisu odlučili, kao ni o tome da li je izmereni uranijum osiromašeni.
Zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma: šta su pokazala ranija istraživanja
Izveštaj polazi od zvaničnog stava koji osporava. Navodi sažetak procena Programa UN za životnu sredinu, Svetske zdravstvene organizacije i britanskog Kraljevskog društva: „Uopšteno, ove procene nisu pronašle nikakvu vezu između izloženosti osiromašenom uranijumu na Balkanu i negativnih zdravstvenih efekata.“ Odgovor je jedna rečenica: „Ali nisu gledali u pravom smeru.“ (oba citata u originalu na engleskom). Ranija praćenja, tvrdi izveštaj, uopšte nisu proveravala nakupljanje teških metala u ljudima. Metali koji se zadržavaju u životnoj sredini mogu se koncentrisati kroz lanac ishrane, od zagađenih biljaka i vode do životinja i ljudi. Izveštaj kaže da je laboratorijski rad pronašao ono što ta istraživanja nisu.
Brojke
U tkivu bivšeg vojnika, pored uranijuma, izveštaj navodi kadmijum od 16,0 µg/L (referentno 0,25–1,97), hrom 250,8 (0,12–1,07), nikl 288,1 (0,14–2,13) i kobalt 6,53 (0,03–0,24). U tkivu civila uranijum je iznosio 2,22, vanadijum 594 (0,03–0,18), hrom 469,8, nikl 403,4, a kadmijum 38,2. Studija drugu tabelu predstavlja kao dokaz da osiromašeni uranijum deluje i na civile, a ne samo na vojnike.
Lanac dokaza iza nalaza
Projektili pravde stavljaju ova merenja u duži naučni zapis, dobrim delom američki. Knjiga opisuje testove sprovedene u vazduhoplovnoj bazi Eglin 1977. i 1978. u okviru istraživačkog projekta američkog ratnog vazduhoplovstva. Ti testovi su opisali čestice koje nastaju kada projektili sa osiromašenim uranijumom udare u tvrdu metu. Studija beleži italijanske presude koje su čestice pronađene u telima obolelih vojnika uporedile sa onima opisanim u Eglinu i našle da se podudaraju po obliku, težini i sastavu. Navodi i upozorenje istraživačke komande američke kopnene vojske iz 1979. da su ugroženi ne samo ljudi u blizini nego i oni niz vetar: udahnute čestice se zadržavaju u plućnom tkivu i izlažu ga alfa zračenju. Navodi i dopis Kancelarije glavnog lekara američke vojske iz 1993. kojim se priznaje rizik od raka pri udisanju ili gutanju prašine osiromašenog uranijuma.
Još dva dela potiču od naučnika koji rade za italijanske institucije. Celli i Massimo Zucchetti, savetnici italijanske parlamentarne istražne komisije, napravili su model koji objedinjuje hemijsku i radiološku toksičnost uranijumske prašine. Zaključak modela je da je radiološki rizik u velikoj meri potcenjen, za genotoksični potencijal oko deset puta kada se uračunaju takozvani efekti posmatrača (bystander efekti). Merenja Instituta za nuklearne nauke Vinča, navedena u studiji, pokazala su da je specifična aktivnost uranijuma u pronađenoj municiji za tri reda veličine iznad praga od 10 kBq/kg za radioaktivni materijal. To je nekoliko stotina hiljada puta više od prirodnog sadržaja uranijuma u zemljištu.
Šta će sud pitati
Izveštaj je dokaz, a dokazi se proveravaju. Važna će biti tri pitanja. Prvo, ICP-MS u obliku u kome je ovde prikazan meri ukupni uranijum. Da li je taj uranijum osiromašeni, a ne prirodni, zavisi od odnosa izotopa, koji tabele ne daju. Drugo, referentne vrednosti: iz koje populacije, kog tkiva i koje laboratorije potiču? Treće, korak od prisustva do uzroka. Metali u tumoru pokazuju izloženost. Dokazati da je izloženost izazvala tumor je dodatna tvrdnja. Italijanski sudovi su je prihvatali po građanskopravnom standardu „verovatnije nego ne“, kada država nije mogla da dokaže neki drugi uzrok.
To nisu razlozi da se rad odbaci. To su tačke na kojima će odbrana insistirati i na koje će tužioci morati da odgovore. Veća italijanska istraživanja, poput izveštaja Istituto Superiore di Sanità iz 2003 i studije SIGNUM, došla su do opreznijih zaključaka o uzročnosti. Sud će ih odmeriti naspram ovakvih dokaza iz tkiva.
Zašto su takvi zapisi važni, i ko odgovara kada ih nema, tema je teksta Poslednja adresa odgovornosti iz rubrike Aleksić Perspectives. Podaci iz registra koji stoje iza ovog pitanja su u tekstu Rak u Srbiji posle 1999: šta pokazuje registar. Problem kontaminacije uzoraka u istraživanjima čestica obrađen je u našem tekstu o mikroplastici u mozgu.
Često postavljana pitanja
Šta je ICP-MS?
Masena spektrometrija sa induktivno spregnutom plazmom, laboratorijska tehnika koja meri koncentraciju metala u uzorku i pri vrlo niskim vrednostima.
Da li su ranija istraživanja pronašla vezu između osiromašenog uranijuma i bolesti na Balkanu?
Procene UNEP-a, Svetske zdravstvene organizacije i Kraljevskog društva nisu je pronašle. Izveštaj Rite Celli tvrdi da one nisu ispitivale nakupljanje teških metala u ljudima.
Može li test da razlikuje osiromašeni od prirodnog uranijuma?
Samo na osnovu odnosa izotopa. Tabele u izveštaju daju ukupni uranijum, pa je pitanje da li je reč o osiromašenom uranijumu nešto što će sud ispitati.
Šta su bili testovi u Eglinu?
Testovi američkog ratnog vazduhoplovstva iz 1977–1978. koji su opisali čestice nastale kada projektili sa osiromašenim uranijumom udare u tvrdu metu. Italijanske presude su te čestice uporedile sa onima pronađenim kod obolelih vojnika.
Izvori i dodatna literatura
- R. Celli, Scientific report: preliminary interpretation of laboratory results, u: S. Aleksić, Projektili pravde (2024), str. 101–108
- S. Aleksić, Projektili pravde (2024), gl. 7, 9 i 11
- Istituto Superiore di Sanità, izveštaj o Hodžkinovom limfomu kod italijanskih vojnika (2003)
- Bolognesi i sar., SIGNUM (2016)
- Institut za nuklearne nauke Vinča
