Kina je torijum pretvorila u gorivo. Nuklearna budućnost gradi se na Istoku
Na ivici pustinje Gobi mali kineski reaktor uradio je ono što nijedan drugi nije: radio je na torijum i pretvorio ga u uranijumsko gorivo. Kineski nuklearni kapacitet upravo je prestigao francuski, a ovog leta odobreno je osam novih reaktora. Kako je Kina izgradila najambiciozniji nuklearni program na svetu, šta torijum može da promeni i šta Evropa i Srbija mogu da nauče.
Kratak odgovor
To je TMSR-LF1, eksperimentalni reaktor sa rastopljenim solima snage 2 megavata u gradu Vuvej, provincija Gansu, kojim upravlja Šangajski institut za primenjenu fiziku Kineske akademije nauka. Kritičnost je dostigao u oktobru 2023, torijum je ubačen 2024, a u novembru 2025. ostvarena je prva konverzija torijuma u uranijumsko gorivo u reaktoru sa rastopljenim solima. Kina planira demonstracioni torijumski reaktor od 100 megavata do 2035.
Na ivici pustinje Gobi, kod starog grada Vuvej na Putu svile, nalazi se reaktor toliko mali da bi jedva zagrejao jedan kvart. Nema rashladne tornjeve i ne treba mu reka. Ipak, u novembru 2025. uradio je nešto o čemu fizičari govore sedamdeset godina, a što niko nije uradio: radio je na torijum i pretvorio ga u nuklearno gorivo.
Ta mala mašina govori mnogo o tome gde se gradi energetska budućnost sveta. Dok je Evropa raspravljala da li da zadrži svoje reaktore, a Amerika kako da ponovo pokrene nuklearnu industriju, Kina je jednostavno nastavila da gradi i da eksperimentiše.
Šta je kineski torijumski reaktor?
Zove se TMSR-LF1, eksperimentalni reaktor sa rastopljenim solima termalne snage 2 megavata, koji je izgradio Šangajski institut za primenjenu fiziku Kineske akademije nauka. Gradnja je počela 2018. Dozvolu za rad dobio je u junu 2023, prvu kritičnost dostigao 11. oktobra 2023, torijumsko gorivo primio u oktobru 2024, a 1. novembra 2025. njegovi naučnici objavili su prvu konverziju torijuma u uranijumsko gorivo u reaktoru sa rastopljenim solima, izvestio je World Nuclear News. Institut ga opisuje kao jedini reaktor sa rastopljenim solima na svetu koji radi i u koji je uspešno uveden torijum.
Sledeći korak je demonstracioni torijumski reaktor od 100 megavata, koji Kina, prema direktoru instituta Dai Džiminu, želi da završi do 2035.
Zašto je torijum važan
Torijum je blago radioaktivan metal kojeg u Zemljinoj kori ima tri do četiri puta više nego uranijuma, a često ostaje kao sporedni proizvod iskopavanja retkih zemnih elemenata, industrije u kojoj Kina već prednjači. Sam ne može da održi lančanu reakciju, ali u reaktoru apsorbuje neutrone i postaje uranijum-233, koji to može. Upravo tu konverziju sada je pokazao reaktor u Vuveju.
Dizajn je važan koliko i gorivo. U reaktoru sa rastopljenim solima gorivo je rastvoreno u vrućoj tečnoj soli koja cirkuliše kroz jezgro pod normalnim atmosferskim pritiskom, umesto u čvrstim šipkama u posudi sa vodom pod visokim pritiskom. To znači da voda za hlađenje nije potrebna, zbog čega može da se gradi u pustinji; gorivo se dopunjava bez gašenja; i nema rizika od eksplozije pare pod visokim pritiskom. Zagovornici očekuju i manje dugoživećeg plutonijumskog otpada nego kod klasičnih reaktora, mada to tek treba pokazati u velikom obimu.
Ništa od ovoga nije novo na papiru. SAD su šezdesetih godina imale reaktor sa rastopljenim solima u Ouk Ridžu, a zatim su odustale od te linije. Kina je preuzela objavljena istraživanja, okupila tim i pretvorila ih u hardver.
Nuklearni program bez pauze
| Nuklearna energija Kine 2026. | |
|---|---|
| Instalisani nuklearni kapacitet | 63,98 GW, sada ispred Francuske |
| Mesto u svetu | drugo, posle SAD (96,9 GW) |
| Novi reaktori odobreni u julu 2026. | 8, odlukom Državnog saveta |
| Jedinice Hualong One u radu | 10, u Kini i inostranstvu |
| Odobrene jedinice Hualong One | još 37 |
| Prvi komercijalni mali modularni reaktor na kopnu | Linglong One, 125 MW, u završnim testovima |
| Cilj za torijumsku demonstraciju | 100 MW termalno do 2035. |
Izvori: World Nuclear Association preko IntelliNews; CNNC; World Nuclear News.
Torijum je samo eksperimentalna ivica mnogo većeg napora. Ovog leta instalisani nuklearni kapacitet Kine dostigao je 63,98 gigavata, prvi put pretekavši Francusku i svrstavši je odmah iza SAD, prema podacima World Nuclear Association koje prenosi IntelliNews. Krajem jula Državni savet je, na sednici kojom je predsedavao premijer Li Ćijang, odobrio još osam reaktora, uključujući demonstracione jedinice unapređenog Hualong One 2.0.
Hualong One je sopstveni kineski dizajn treće generacije, razvijen posle decenija učenja na francuskoj, američkoj i ruskoj tehnologiji. Deset jedinica radi u Kini i inostranstvu, a još 37 je odobreno. Na Hajnanu je Linglong One, mali modularni reaktor od 125 megavata, u završnim testovima, među prvim komercijalnim kopnenim SMR-ovima bilo gde u svetu.
Šta ostatak sveta može da nauči
Ovde postoji pouka koja nema mnogo veze sa ideologijom. Kina je nuklearnu energiju tretirala kao dugoročnu infrastrukturu, poput železnica ili luka: planiranje na decenije, standardizovan dizajn, gradnja u serijama, obučena radna snaga i stalno zaposleni lanac snabdevanja. Tako je skratila vreme gradnje dok su projekti u Evropi i SAD kasnili godinama i probijali budžete za milijarde.
Evropa u žurbi ponovo otkriva nuklearnu energiju. Rat oko Irana i Ormuza ponovo je pokazao koliko je kontinent izložen uvoznom gasu, a rekordna cena uranijuma pokazuje koliko brzo raste konkurencija za gorivo. Torijum, koji Evropa ima u sopstvenim stenama, jednog dana bi mogao da smanji tu zavisnost; Norveška i Holandija imaju istraživačke projekte, ali ništa blizu reaktora koji radi.
Bliski istok gradi sopstvene reaktore, od Emirata do planova širom Zaliva, i ima pustinje i potrebu za hlađenjem bez vode, što dizajne sa rastopljenim solima čini privlačnim.
Amerika je izumela reaktor sa rastopljenim solima, a sada privatni startapi jure da ga komercijalizuju, često uz novac industrije veštačke inteligencije kojoj je potrebna struja danonoćno. Kineski torijumski reaktor koji radi pretvorio je tu trku iz teorije u takmičenje.
Srbija, Kina i zajedničko sećanje
Za čitaoce u Srbiji Kina nije apstrakcija. U noći 7. maja 1999, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, američki avioni pogodili su kinesku ambasadu u Beogradu i ubili troje kineskih novinara, Šao Junhuan, Sju Singhua i Ču Jing. Vašington je to nazvao greškom; Peking nikada nije dozvolio da sećanje izbledi. Danas na tom mestu na Novom Beogradu stoji Kineski kulturni centar, a kada je Si Đinping posetio Srbiju na 25. godišnjicu, u maju 2024, dve vlade su govorile o prijateljstvu iskovanom te noći. Legal Smart je pisao o obeštećenju posle bombardovanja ambasade.
Ta istorija sada se susreće sa praktičnim pitanjem. Krajem 2024. Srbija je ukinula zabranu gradnje nuklearnih elektrana, na snazi od 1989, i počela da proučava svoje opcije. Koga god izabere za partnera, kinesko iskustvo je najobimniji skorašnji korpus gradnje reaktora na svetu.
Šta sledi
Torijum neće napajati gradove u ovoj deceniji. Reaktor u Vuveju pretvara samo mali deo svog torijuma, a put od 2 megavata do komercijalnih elektrana dug je i skup. Ali ako demonstracioni reaktor od 100 megavata proradi do 2035, Kina bi mogla da drži prvi uverljiv put ka gorivu koje je obilno, može da se kopa kod kuće i ne zahteva ogromne količine vode kao današnje elektrane. Zemlje koje su nuklearnu energiju rano shvatile ozbiljno biće one koje će odlučivati kako će se koristiti.
Često postavljana pitanja
Šta je kineski torijumski reaktor?
TMSR-LF1, eksperimentalni torijumski reaktor sa rastopljenim solima snage 2 megavata u Vuveju, provincija Gansu, kojim upravlja Kineska akademija nauka. U novembru 2025. ostvario je prvu konverziju torijuma u uranijumsko gorivo u takvom reaktoru.
Da li je torijum bolji od uranijuma?
Torijuma ima više i, u reaktorima sa rastopljenim solima, može omogućiti bezbedniji dizajn pod niskim pritiskom i manje dugoživećeg otpada. I dalje mu je potrebno startno gorivo i još nije dokazan u komercijalnom obimu.
Kada će Kina imati komercijalni torijumski reaktor?
Kina želi da do 2035. završi demonstracioni reaktor termalne snage 100 megavata. Komercijalne elektrane došle bi posle toga.
Koliko nuklearnih reaktora ima Kina?
Instalisani nuklearni kapacitet Kine dostigao je 63,98 GW 2026, prestigavši Francusku, uz desetine odobrenih ili jedinica u izgradnji.
Šta je Hualong One?
Sopstveni kineski dizajn reaktora sa vodom pod pritiskom treće generacije. Deset jedinica radi u Kini i inostranstvu, a još 37 je odobreno.
Zašto reaktoru sa rastopljenim solima ne treba voda?
Hladi se cirkulišućom rastopljenom soli pod atmosferskim pritiskom, pa može da se gradi daleko od reka i mora, pa i u pustinji.
Izvori
- World Nuclear News, kineski MSR ostvario konverziju torijum-uranijumskog goriva (4. novembar 2025)
- China Daily, Kina ostvarila prvu konverziju torijuma u uranijum (1. novembar 2025)
- POWER Magazine, kineski reaktor sa rastopljenim solima dostigao prekretnicu
- IntelliNews, Kina širi nuklearnu gradnju dok kapacitet prestiže Francusku (4. avgust 2026)
- POWER Magazine, kineska vlada odobrila osam novih nuklearnih jedinica
中文摘要：中国、塞尔维亚与1999年的记忆
中国在甘肃武威的钍基熔盐实验堆（TMSR-LF1）于2025年11月宣布首次实现钍铀燃料转化，这是世界上唯一成功加入钍燃料并运行的熔盐堆。2026年，中国核电装机容量超过法国，位居世界第二。
塞尔维亚与中国有一段共同的记忆。1999年5月7日，北约轰炸南斯拉夫期间，中国驻南斯拉夫联盟共和国大使馆遭到美国飞机轰炸，三名中国记者邵云环、许杏虎、朱颖遇难。今天，贝尔格莱德的中国文化中心就建在大使馆旧址上。
斯尔詹·阿列克西奇博士（Dr Srđan Aleksić）是塞尔维亚尼什的律师和法学博士，多年来代理塞尔维亚受害者，就1999年北约轰炸中使用贫铀弹所造成的健康后果提起诉讼。他于2024年出版的著作《正义的炮弹》（Projektili pravde）专门有一章记述中国大使馆被炸事件。Legal Smart 持续报道他在证据、责任与战争后果方面的工作。
相关阅读：中国大使馆被炸与赔偿问题。联系编辑部：editorial@legalsmart.media
