Demokrate su upravo osvojile Kongres. Mogu li da zaustave Trampov rat sa Iranom?
Nekoliko sati pre nego što su Amerikanci glasali, američke snage gađale su ostrvo Kešm u Ormuskom moreuzu. Dan kasnije demokrate su osvojile oba doma. Ustav daje Kongresu moć da objavi rat i da ga plati, a zakon iz 1973. daje mu sat koji otkucava. Šta demokratski Kongres zaista može da uradi sa ratom protiv Irana i zašto je najteži broj u Vašingtonu dve trećine.
Kratak odgovor
Pravno da, politički samo delimično. Ustav daje Kongresu moć da objavi i finansira rat, a Rezolucija o ratnim ovlašćenjima iz 1973. zahteva povlačenje snaga posle 60 dana bez odobrenja. Ali rezolucija kojom se naređuje kraj rata treba predsednikov potpis ili nadglasavanje veta dvotrećinskom većinom u oba doma. Demokrate, koje su 3. novembra osvojile oba doma, najjaču polugu imaju u budžetu: od januara mogu da odbiju da finansiraju rat.
U noći pred glasanje u Americi prijavljene su eksplozije na dva ostrva u Ormuskom moreuzu. Iranski državni mediji naveli su Kešm i Hengam, kao i luku Bandar Abas na kopnu. Američki zvaničnik rekao je da su mete bile iranske posade raketa zemlja-vazduh koje su gađale američke snage. Predsednik Donald Tramp nazvao je to „manjim napadom” i rekao za Fox News: „Sinoć smo ih lepo pogodili.”
Dvadeset četiri sata kasnije rat je imao novu publiku. Demokrate su osvojile kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom, prema analizi NPR-a zasnovanoj na proglašenjima agencije AP, preuzevši sedam republikanskih senatorskih mesta od Severne Karoline do Mejna. Očekuje se da Hakim Džefris postane predsedavajući Doma, a Čak Šumer lider senatske većine. Tramp je već najavio kako će ih dočekati: „Postaću Gospodin Veto.”
Može li novi Kongres da okonča rat koji je počeo 28. februara, zatvorio najvažniji naftni prolaz na svetu i odrazio se na svaku benzinsku pumpu od Beograda do Bostona? Legal Smart se vratio dokumentima koji odgovaraju na to pitanje: Ustavu, zakonu iz 1973. koji svaki predsednik od Niksona ne podnosi i presudi Vrhovnog suda za koju većina birača nikad nije čula.
Može li Kongres da zaustavi rat sa Iranom?
Na papiru, Kongres drži najjače karte. Član I Ustava daje njemu, a ne predsedniku, moć „da objavi rat” i da podiže i plaća vojsku. Rezolucija o ratnim ovlašćenjima iz 1973, usvojena preko Niksonovog veta posle Vijetnama, dodaje štopericu: predsednik mora da obavesti Kongres u roku od 48 sati od slanja snaga u sukob i da ih povuče u roku od 60 dana, uz još 30 dana za povlačenje, osim ako Kongres ne odobri rat.
Po toj računici, sat koji su pokrenuli prvi udari 28. februara istekao je krajem aprila. Kongres nikada nije usvojio odobrenje za ovaj rat. Da li Bela kuća prihvata da se sat odnosi na kampanju koju opisuje kao ograničene udare i samoodbranu upravo je pitanje koje demokratski Kongres sada može da postavi, pod zakletvom, u odborima.
Broj koji je važan: dve trećine
Ovde se papir sudara sa politikom. Zakon iz 1973. prvobitno je dozvoljavao Kongresu da okonča rat prostim glasanjem oba doma na koje predsednik nije mogao da stavi veto. Godine 1983. Vrhovni sud je takav „zakonodavni veto” oborio u predmetu INS protiv Čade. Danas rezoluciju kojom se američke snage povlače iz sukoba mora da potpiše predsednik, ili ona mora da preživi njegov veto sa dve trećine glasova i u Domu i u Senatu.
Demokrate neće imati dve trećine. „Gospodin Veto” ovde nije slogan; to je pravni kraj puta za svaku rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kojoj se republikanci ne pridruže.
| Kongres i rat sa Iranom | |
|---|---|
| Početak rata | 28. februar 2026. |
| Rok od 60 dana po Rezoluciji o ratnim ovlašćenjima | istekao krajem aprila |
| Odobrenje Kongresa za ovaj rat | ne postoji |
| Senatorska mesta koja su demokrate preuzele 3. novembra | 7 |
| Glasova potrebno za nadglasavanje veta | dve trećine u oba doma |
| Novi Kongres preuzima dužnost | 3. januar 2027. |
| Godišnji zakoni o budžetu koje treba usaglasiti | 12 |
Izvori: Ustav SAD; Rezolucija o ratnim ovlašćenjima (50 U.S.C. 1541–1548); NPR/AP preko KUT; AP preko OPB.
Moć kojoj ne treba potpis
Poluga koju demokrate drže je novac. Svaki dolar koji Pentagon potroši mora da odobri Kongres, a za 12 godišnjih zakona o potrošnji sada su potrebni glasovi demokrata. Kongres je tu moć već koristio da okonča ratove. Godine 1973. amandman Kejs–Čerč obustavio je finansiranje američkih borbenih dejstava u Indokini. Osamdesetih je Bolandov amandman zabranio novac za kontraše u Nikaragvi, a afera Iran–kontra kasnije je pokazala kako su zvaničnici pokušavali da to zaobiđu.
Na ograničenje finansiranja i dalje može da se stavi veto, ali ono može da se ugradi u zakone o potrošnji bez kojih država ne može da radi, što menja pregovaračku računicu. To je najrealniji put, ali i najsporiji: novi Kongres zaseda tek 3. januara.
Šta demokratski Kongres može da uradi pre toga
Nadzor počinje pre zakona. Demokrate su najavile istrage o nezavisnosti saveznih agencija i poslovnim interesima predsednika; rat je očigledan sledeći dosije. Odbori mogu da zatraže pravno mišljenje kojim je opravdano ratovanje posle 60 dana, spiskove meta i procene civilnih žrtava, uključujući udar na školu za devojčice u Minabu prvog dana rata, koji Legal Smart istražuje u posebnom tekstu.
U međuvremenu, diplomatija ide svojim kolosekom. Potpredsednik Džej Di Vens rekao je da su SAD „napravile određeni napredak” u razgovorima uz posredovanje Katara. Glavni iranski pregovarač Mohamad Bager Galibaf rekao je da je „lopta sada na američkoj strani da spreči rat”, a visoki iranski zvaničnik da Teheran može da otvori Ormuz za dva dana ako se ispune njegovi uslovi. Te uslove smo izložili u tekstu šta Iran traži za Ormuz, a dva realna ishoda u našim scenarijima.
Evropa, Bliski istok i Amerika
Evropa ima sopstvenu verziju ovog testa. Britanski parlament je 2013. glasao protiv vojne akcije u Siriji i vlada je odustala, presedan koji i danas oblikuje način na koji evropski lideri traže saglasnost za upotrebu sile. Evropa takođe plaća račun rata na pumpi, kako pokazuje naš tekst o ceni nafte i Ormuzu.
Bliski istok pažljivo prati unutrašnju računicu Vašingtona. Zalivske države u kojima su američke baze, kao i Izrael, koji je tražio nove udare, svako glasanje o ratnim ovlašćenjima čitaće kao signal koliko će dugo trajati američka podrška.
Amerika ponovo uči ustavnu lekciju o kojoj se poslednji put raspravljalo zbog Libije 2011. i Jemena 2019, kada je Kongres usvajao rezolucije o ratnim ovlašćenjima na koje su predsednici stavljali veto. Razlika je u tome što sada opozicija drži novac.
Presuda
Mogu li demokrate da zaustave rat? Ne mogu same da narede njegov kraj. Mogu da učine da se mnogo teže nastavlja: odbijanjem da ga finansiraju, iznošenjem pravnog osnova rata u javnost i podizanjem političke cene svakog novog udara. Ustav nikada nije obećao da Kongres može brzo da dobije spor o ratnim ovlašćenjima. Obećao je da će Kongres biti u prostoriji. Od januara, jeste.
Često postavljana pitanja
Može li Kongres da zaustavi rat sa Iranom?
Kongres može da usvoji rezoluciju kojom naređuje kraj američkih neprijateljstava, ali predsednik može da stavi veto; za nadglasavanje su potrebne dve trećine u oba doma. Njegov najjači alat je odbijanje finansiranja rata.
Šta je Rezolucija o ratnim ovlašćenjima?
Zakon iz 1973. koji obavezuje predsednika da obavesti Kongres u roku od 48 sati od slanja snaga u sukob i da ih povuče u roku od 60 (plus 30) dana ako Kongres ne odobri akciju.
Da li su demokrate osvojile Dom i Senat 2026?
Da. Demokrate su osvojile kontrolu nad oba doma na izborima 3. novembra 2026, prema analizi NPR-a zasnovanoj na proglašenjima AP-a.
Kada novi Kongres preuzima dužnost?
3. januara 2027.
Zašto su SAD gađale ostrvo Kešm?
Američki zvaničnik rekao je da su udari bili usmereni na iranske snage koje su raketama zemlja-vazduh gađale američke snage u Ormuskom moreuzu. Tramp je to nazvao „manjim napadom”.
Da li je Kongres ikada obustavio finansiranje rata?
Da. Amandman Kejs–Čerč iz 1973. okončao je finansiranje američkih borbenih dejstava u Indokini, a Bolandov amandman iz osamdesetih ograničio je novac za kontraše u Nikaragvi.
Izvori
- KUT/NPR, Demokrate osvajaju punu kontrolu nad Kongresom (4. novembar 2026)
- AP preko OPB, Američki udari u Ormuskom moreuzu otvaraju nova pitanja (3. novembar 2026)
- AFP preko Al-Monitora, SAD najavljuju napredak u razgovorima sa Iranom (2. novembar 2026)
- Rezolucija o ratnim ovlašćenjima, 50 U.S.C. 1541–1548 (Cornell LII)
- INS v. Chadha, 462 U.S. 919 (1983)
