Mapa je opet bila pogrešna. Od kineske ambasade u Beogradu do škole u iranskom Minabu, najsmrtonosnije greške rata počinju u bazi podataka
Američka bomba je 1999. razorila kinesku ambasadu u Beogradu jer je baza podataka zgradu i dalje vodila kao nešto drugo. Američka raketa je 2026. pogodila školu za devojčice u Minabu u Iranu, kako se navodi, jer obaveštajne mape nisu pratile čemu zgrada sada služi. Razlika: ovaj put je spiskove meta pravio sistem veštačke inteligencije. Legal Smart je uporedio dva dosijea.
Kratak odgovor
To nije utvrđeno. Američka krstareća raketa pogodila je osnovnu školu za devojčice Šadžare Tajebe u Minabu 28. februara 2026, ubivši više od 170 ljudi, većinom dece. Preliminarna procena CENTCOM-a navodno je utvrdila da obaveštajne mape nisu pokazivale da je objekat postao civilni i da je dodat na spisak meta koji je napravila veštačka inteligencija bez odgovarajućeg ljudskog nadzora; drugi zvaničnici su to nazvali ljudskom greškom. Pentagon je u ratu sa Iranom koristio sistem Maven Smart System za izbor meta.
Dve zgrade, dvadeset sedam godina razmaka. Jedna je stajala na bulevaru na Novom Beogradu, druga u ulici u Minabu, gradiću blizu južne obale Irana. Obe su pogodila američka oružja. Obe su pogođene zbog onoga što je baza podataka tvrdila da jesu, a ne zbog onoga što su postale.
Prva je bila ambasada Narodne Republike Kine, razorena u noći 7. maja 1999, kada su poginula troje kineskih novinara. Druga je bila osnovna škola za devojčice Šadžare Tajebe, pogođena američkom krstarećom raketom 28. februara 2026, prvog dana rata sa Iranom. Poginulo je više od 170 ljudi, većinom dece, prema izveštaju Udruženja za kontrolu naoružanja.
Legal Smart je zvanično objašnjenje prvog udara stavio pored objavljenih nalaza o drugom. Sličnost nije slučajna. To je obrazac, a 2026. je dobio motor.
Da li je veštačka inteligencija izazvala udar na školu u Minabu?
To nije utvrđeno, a odgovor je izuzetno važan. Preliminarna procena američke Centralne komande navodno je utvrdila da američke obaveštajne mape nisu pokazivale da je objekat pretvoren u civilnu namenu i da je dodat na spisak meta koji je generisala veštačka inteligencija bez odgovarajućeg ljudskog nadzora. Njujork tajms, pozivajući se na zvaničnike, opisao je to kao „ljudsku grešku u ratu”, a ne kao posledicu nove tehnologije. Udruženje za kontrolu naoružanja zaključilo je da ostaje nejasno da li je veštačka inteligencija imala ulogu.
Ono u šta nema sumnje jeste mašinerija. Američki zvaničnici rekli su da je Pentagon koristio Maven Smart System, platformu kompanije Palantir koja spaja radarske, satelitske i dronske snimke i presretnute komunikacije u jednu sliku, da identifikuje prioritetne mete i predloži opcije udara u operaciji Epic Fury. Prema obračunu Bele kuće, američke snage pogodile su više od 13.000 meta za prvih 38 dana. „Alati veštačke inteligencije za nekoliko sekundi pretražuju ogromne količine podataka”, rekao je admiral Bred Kuper, komandant CENTCOM-a.
Beogradski dosije
Da bi se razumeo Minab, treba se vratiti u Beograd i dokumentu koji većina čitalaca nikada nije videla. U junu 1999. zamenik državnog sekretara SAD Tomas Pikering predao je kineskoj vladi zvanično američko objašnjenje. Njegov tekst je u srpskom prevodu objavljen u knjizi Projektili pravde (2024) niškog advokata i doktora pravnih nauka Srđana Aleksića, koja bombardovanju ambasade posvećuje celo poglavlje.
Pikering je naveo tri propusta. Tehnika korišćena za lociranje nameravane mete, sedišta Savezne direkcije za snabdevanje i nabavku, bila je „ozbiljno pogrešna”. Nijedna od vojnih ili obaveštajnih baza podataka korišćenih za proveru meta „nije sadržala tačnu lokaciju kineske ambasade”. I nigde u procesu provere nije otkrivena nijedna od te dve greške.
Najdublji propust bio je u bazama. One su ambasadu i dalje vodile na staroj adresi u Starom Beogradu; ambasada se preselila, a evidencija nikada nije ažurirana. „Lista bez pogodaka”, spisak zgrada koje nikada ne smeju da se gađaju, nije pravljena nezavisno od baza meta, pa je ista pogrešna informacija duplirana, a provera jedne preko druge nije otkrila ništa. Diplomatskim objektima, objasnio je Pikering, posvećivano je relativno malo pažnje jer „takvi objekti nisu mete”.
Drugim rečima: zaštitna lista je bila najslabije održavana lista.
Isti propust, brža mašina
Kada se dva dosijea stave jedan pored drugog, mehanizam je isti: stvarna namena zgrade se menja, baza podataka ne, a provera koja bi trebalo da uhvati razliku je ne vidi. Od 1999. se promenila brzina. U Beogradu je meta nedeljama prolazila kroz ljudske ruke. Godine 2026. komandanti, kako se navodi, mogu da izaberu metu i paket udara na ekranu, a Maven može da obradi procenu štete i napravi nove spiskove meta za nekoliko minuta.
| Beograd 1999. i Minab 2026. | Beograd | Minab |
|---|---|---|
| Zgrada | kineska ambasada | osnovna škola za devojčice |
| Poginulo | troje kineskih novinara | više od 170, većinom deca |
| Šta je evidencija pokazivala | staru adresu; ambasade nema u bazama | mape nisu pokazivale civilnu namenu (prema izveštajima) |
| Provera | greške nisu otkrivene ni u jednoj fazi | dodata na AI spisak bez odgovarajućeg nadzora (prema izveštajima) |
| Zvanično tumačenje | „niz grešaka” | „ljudska greška u ratu” (zvaničnici preko NYT) |
Izvori: Pikeringova izjava objavljena u knjizi Projektili pravde (2024); Udruženje za kontrolu naoružanja (maj 2026).
Analitičari taj rizik nazivaju pristrasnošću prema automatizaciji: kada mašina predloži metu, ljudi koji je proveravaju skloni su da joj se priklone. Nilza Amaral iz Četam hausa upozorila je da se ljudi „mogu previše oslanjati na sistem” i da ljudsko odobrenje može postati formalnost. Lista bez pogodaka koja je bila zapostavljena 1999, kada su je vodili ljudi, ne postaje bezbednija kada je softver čita hiljadama puta dnevno.
Evropa, Bliski istok i Amerika
Evropa je napisala pravila za veštačku inteligenciju, ali je vojna upotreba uglavnom van Akta EU o veštačkoj inteligenciji, čiji je raspored već pomeren. NATO je kupio verziju istog sistema Maven za svoje planere.
Bliski istok je mesto gde su ovi sistemi korišćeni u velikim razmerama, prvo u Gazi, sada u Iranu, i gde dokazi o njihovim greškama leže u ruševinama koje istražiteljima možda nikada neće biti dostupne.
Amerika je i graditelj i korisnik. Demokratski Kongres, koji preuzima dužnost u januaru, može da zatraži istragu o Minabu i dokumentaciju o izboru meta, kako objašnjavamo u tekstu šta Kongres može da uradi sa ratom protiv Irana.
Lekcija koju je Beograd već dao
Kina nikada nije dozvolila da sećanje na 7. maj 1999. izbledi, a na mestu ambasade danas stoji Kineski kulturni centar, kako je Legal Smart opisao u tekstu o obeštećenju koje je usledilo. Sjedinjene Države su tada obećale da će ažurirati mape i baze zabranjenih meta. Minab ukazuje da to obećanje nije bilo dovoljno, jer problem nikada nije bila samo mapa. Bio je to sistem u kome je spisak mesta koja se ne smeju bombardovati bio manje važan od spiska mesta koja treba bombardovati. Algoritmi nisu izmislili tu hijerarhiju. Mogu samo da je ubrzaju.
Često postavljana pitanja
Da li je veštačka inteligencija izazvala udar na školu u Minabu?
To nije utvrđeno. Preliminarna procena CENTCOM-a navodno je utvrdila da je škola dodata na AI spisak meta bez odgovarajućeg ljudskog nadzora, dok su zvaničnici koje navodi Njujork tajms to nazvali ljudskom greškom.
Šta je Maven Smart System?
Platforma veštačke inteligencije kompanije Palantir koju Pentagon koristi za spajanje obaveštajnih podataka, identifikaciju meta i predlaganje opcija udara. Nastala je iz Projekta Maven pokrenutog 2017.
Koliko je ljudi poginulo u udaru na školu u Minabu?
Više od 170 ljudi, većinom deca, poginulo je kada je američka krstareća raketa pogodila školu za devojčice Šadžare Tajebe 28. februara 2026, prema Udruženju za kontrolu naoružanja.
Zašto je 1999. bombardovana kineska ambasada u Beogradu?
Prema zvaničnom američkom objašnjenju, metod lociranja nameravane mete bio je pogrešan, nijedna baza nije sadržala tačnu lokaciju ambasade, a proces provere nije otkrio nijednu od tih grešaka.
Šta je lista bez pogodaka?
Baza objekata kao što su ambasade, bolnice i škole koji ne smeju da se gađaju. Godine 1999. delila je iste zastarele podatke kao i baze meta.
Ko odgovara za greške veštačke inteligencije pri izboru meta?
Prema međunarodnom humanitarnom pravu, komandanti i države ostaju odgovorni za napade. Koliko je ljudske provere zaista bilo pri izboru meta uz pomoć veštačke inteligencije jedno je od glavnih otvorenih pitanja.
Izvori
- Udruženje za kontrolu naoružanja, veštačka inteligencija ima veliku ulogu u ratu protiv Irana (maj 2026)
- Srđan Aleksić, Projektili pravde, Niš, 2024 (poglavlje o bombardovanju kineske ambasade, uključujući Pikeringovu izjavu iz 1999)
- Bulletin of the Atomic Scientists, ključna pitanja pouzdanosti i odgovornosti u vojnoj upotrebi AI u Iranu
- Al-Monitor, AI u ratu: pet stvari o Projektu Maven
