Crna kiša nad Pančevom: šta su oslobodili hemijski požari 1999
Kišnica sakupljena u Pančevu odmah posle aprilskih udara 1999. izgledala je kao koka-kola, beleži jedno srpsko istraživanje, a u njoj su pronađeni olovo, bakar i živa. Iznad grada gorele su Petrohemija, Azotara i rafinerija, koje su prema proceni istraživača ispuštale 16 kilograma čađi u sekundi.
Kratak odgovor
Udari na industrijske komplekse u Pančevu i Novom Sadu 1999. oslobodili su vinil-hlorid, etilen-dihlorid, amonijak, hlor, živu i velike količine zapaljene nafte. Srpska istraživanja navode zagađenje i hiljadama puta iznad dozvoljenog, a UNEP je oba grada označio kao ekološke „vruće tačke". Dugoročna studija o zdravlju stanovnika nije objavljena.
Brojke potiču iz rada T. Premović i B. Premović u zborniku o NATO bombardovanju iz 2024. godine (str. 357–380), koji sabira merenja i procene srpskih institucija i UNEP-a. Pažljivo pročitane, one pokazuju da su Pančevo i Novi Sad dva mesta u Srbiji gde je bombardovanje 1999. najverovatnije izložilo veliki broj civila hemijskim materijama. To su i mesta gde ta izloženost nikada nije praćena.
Šta je gorelo u Pančevu i Novom Sadu 1999?
Pančevo i Novi Sad gađani su iz istog razloga: tu je bila naftna i hemijska industrija zemlje.
U Pančevu su tri fabrike stajale jedna do druge u industrijskoj zoni od oko osam kvadratnih kilometara, a najbliže kuće bile su na manje od 150 metara. Fabrika azotnih đubriva Azotara bombardovana je tri puta; pogođen je rezervoar amonijaka, a povišen amonijak izmeren je u vazduhu u noći između 15. i 16. aprila. U rafineriji je 13. aprila uništeno 40 rezervoara, a izgorelo je ili isteklo oko 61.800 tona sirove nafte i derivata. U Petrohemiji su pogođeni rezervoari vinil-hlorid monomera, sirovine za PVC. Autori navode zagađenje 8.600 puta iznad dozvoljenog u oblaku koji je nastao, detekciju fozgena, produkta razgradnje vinil-hlorida koji je nekada korišćen kao bojni otrov, i živu u svakom analiziranom uzorku zemljišta sa lokacije.
Procenjuju da je oko 70.000 ljudi bilo ugroženo, da su mnogi evakuisani i da je grad od goreg spasao povoljan vetar.
| Isteklo u petrohemijskom kompleksu u Pančevu | Količina navedena u zborniku |
|---|---|
| Vinil-hlorid monomer | 460 t |
| Etilen-dihlorid | 2.100 t |
| Hlorovodonična kiselina | 800 t |
| Hlor | 20 t |
| Tečni amonijak | 250 t |
| Natrijum-hidroksid | 300 t |
| Živa | 8 t |
Neke od ovih brojki razlikuju se od onih koje navode Premović i Papović u drugom radu u istom zborniku (str. 381–398), a obe grupe autora oslanjaju se na procene napravljene u ratnim uslovima. Treba ih čitati kao red veličine, a ne kao precizna merenja.
Rafinerija u Novom Sadu
Prema radu Antonovića u istom zborniku, rafinerija u Novom Sadu gađana je 12 puta sa 250 projektila. Stručnjaci rafinerije, na koje se pozivaju Premovići, procenili su da je uništeno 73.569 tona nafte i derivata, od čega je oko 90 odsto izgorelo. Procenjene emisije uključuju 820 tona sumpor-dioksida, 150 tona azotnih oksida, 114 tona elementarnog ugljenika i 18 tona policikličnih aromatičnih ugljovodonika, grupe produkata sagorevanja među kojima su i dokazani kancerogeni.
Na tlu je nafta zagadila oko 43.000 kvadratnih metara zemljišta, sirova nafta razlila se po oko 51.000 kvadratnih metara, a benzin po 8.500 kvadratnih metara peskovitog tla blizu Ratnog ostrva, izvorišta koje snabdeva grad vodom. Stručnjaci su preporučili sanaciju terena rafinerije i stalno praćenje kretanja zagađenja prema Ratnom ostrvu i kvaliteta vode u vodovodnoj mreži.
Da li je vinil-hlorid opasan? Šta kaže toksikologija
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) svrstava vinil-hlorid u materije kancerogene za ljude; kod jako izloženih radnika naročito se povezuje sa angiosarkomom jetre, retkim oblikom raka. Etilen-dihlorid i više policikličnih aromatičnih ugljovodonika verovatni su ili dokazani kancerogeni. Zagađenje spoljnog vazduha i njegove čestice IARC takođe svrstava u kancerogene. To su opasnosti utvrđene decenijama profesionalnih i ekoloških istraživanja. Ono što nije utvrđeno jeste doza koju je primio bilo koji pojedinačni stanovnik Pančeva ili Novog Sada, jer kratki vrhovi zagađenja tokom požara nisu sistematski mereni.
Šta je utvrdio UNEP
UNEP je u proceni iz 1999. oba grada uvrstio među četiri ekološke „vruće tačke” sukoba, uz Kragujevac i Bor, i preporučio hitnu sanaciju. Utvrdio je i da je deo zagađenja na tim lokacijama postojao i pre bombardovanja.
Studija o zdravlju koja nedostaje
Dvadeset pet godina kasnije, Legal Smart nije pronašao objavljenu kohortnu studiju koja prati zdravlje ljudi koji su 1999. živeli blizu pančevačkog kompleksa ili novosadske rafinerije, niti vatrogasaca i radnika koji su gasili požare. To je najjasniji primer u Srbiji jasno određene izložene grupe, dokumentovanog ispuštanja poznatih kancerogena i dostupne kontrolne populacije u obližnjim mestima. Epidemiološki gledano, Pančevo i Novi Sad su mesta gde bi se pitanje raka u Srbiji posle 1999 moglo najdirektnije proveriti, a to nije urađeno.
Šta dalje
U studiji Projektili pravde iz 2024. Srđan Aleksić upozorava da kontaminacija zemljišta, vode i vazduha usled bombardovanja „može imati štetne posledice i za sadašnje i za buduće generacije”, na lokalnom i regionalnom nivou (str. 113). Za Pančevo i Novi Sad to upozorenje ima konkretan hemijski sadržaj.
Analiza Legal Smarta. Najbliže savremene paralele nisu lokacije gađane uranijumom, već rafinerije i gasna postrojenja. Godine 2026. pogođen je Ras Lafan u Kataru, a saudijska rafinerija Ras Tanura zatvorena je posle napada dronom. Ti kompleksi drže ugljovodonike, sumporna jedinjenja i procesne hemikalije u daleko većim količinama nego Pančevo. Da li će njihovi susedi i radnici postati sledeća neistražena kohorta zavisi od podataka o vazduhu iz dana požara, koji ili sada postoje u mrežama za praćenje u Zalivu, ili nikada neće postojati.
Povezano: šta Pančevo može da nauči Katar posle Ras Lafana, toksična prašina posle udara na Dohu i Dubai, ko je platio požare u Kuvajtu i dužnost države da zaštiti.
Česta pitanja
Šta se dogodilo u Pančevu 1999?
Petrohemija, Azotara i rafinerija gađane su više puta u aprilu 1999. U vazduh, zemljište i Dunav dospeli su vinil-hlorid, etilen-dihlorid, amonijak, hlor, živa i produkti sagorevanja nafte.
Šta se dogodilo u rafineriji u Novom Sadu?
Gađana je 12 puta sa oko 250 projektila. Prema srpskim istraživanjima uništeno je oko 73.500 tona nafte, najveći deo je izgoreo, a benzin se razlio blizu izvorišta Ratno ostrvo.
Da li je vinil-hlorid opasan?
Da. IARC ga svrstava u materije kancerogene za ljude; povezuje se sa retkim rakom jetre, angiosarkomom.
Da li je zdravlje stanovnika istraživano?
Legal Smart nije pronašao objavljenu dugoročnu kohortnu studiju o ljudima izloženim u Pančevu ili Novom Sadu 1999.
Izvori
- Zbornik radova „NATO agresija na SRJ (Republiku Srbiju) – da se večno pamti” (Beograd: FPSP, 2024): T. Premović, B. Premović, str. 357–380; Premović i Papović, str. 381–398; Antonović
- S. Aleksić, Projektili pravde (Niš, 2024), str. 113
- UNEP/UNCHS, The Kosovo Conflict: Consequences for the Environment and Human Settlements (1999)
- IARC, zagađenje spoljnog vazduha kao vodeći ekološki uzrok smrti od raka (2013)
- CNBC, iranski raketni napad na Katar i šteta u Ras Lafanu (18. mart 2026)
- MEED, Aramco zatvara rafineriju Ras Tanura posle napada dronom (2026)
