Rak pluća kod ljudi koji nikada nisu pušili: šta nam govore vazduh, radon i brojke iz Srbije

Veći deo prošlog veka rak pluća imao je jednostavnu priču: bio je cena pušenja. Ta priča je i dalje uglavnom tačna. Ali više nije cela.

Lekari u Beogradu, Milanu i Bostonu danas viđaju pacijente koji nikada nisu zapalili cigaretu, često žene, često sa tipom tumora koji se zove adenokarcinom. Novembar je mesec borbe protiv raka pluća, a istraživanja objavljena u poslednje dve godine daju jasniji nego ikada odgovor na pitanje koje ti pacijenti prvo postave: zašto baš ja?

Da li nepušač može da dobije rak pluća?

Da. Istraživači rak pluća kod nepušača danas tretiraju kao posebnu bolest. Studija koju je predvodila Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), agencija Svetske zdravstvene organizacije, objavljena u časopisu The Lancet Respiratory Medicine 4. februara 2025, pokazala je da je adenokarcinom činio 53% do 70% karcinoma pluća kod nepušača u svetu 2022. Autori procenjuju da se oko 80.000 slučajeva adenokarcinoma kod žena te godine može povezati sa zagađenjem vazduha česticama.

Pet meseci kasnije časopis Nature objavio je najveću genetsku studiju te vrste. Istraživači predvođeni američkim Nacionalnim institutom za rak i Univerzitetom Kalifornije u San Dijegu analizirali su tumore 871 nepušača sa 28 lokacija na četiri kontinenta. Ljudi koji su tokom života bili jako izloženi sitnim česticama imali su tumore sa više oštećenja DNK koja se inače povezuju sa duvanom, uključujući 3,9 puta češći mutacioni potpis SBS4, preneo je NIH. „Zagađenje vazduha snažno je povezano sa istim vrstama mutacija DNK“ koje se viđaju kod pušača, rekao je koautor Ludmil Aleksandrov.

Brojke u jednoj tabeli

Izvori: IARC/The Lancet Respiratory Medicine; NIH/Nature; SZO; Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prema N1.

Gas koji dolazi iz uranijuma

Postoji i drugi uzrok koji dobija mnogo manje pažnje od smoga, i nalazi se pod našim nogama. Radon je radioaktivni gas bez boje i mirisa koji nastaje raspadom uranijuma u zemlji i stenama. Ulazi u kuće kroz podove, pukotine i podrume i nakuplja se tamo gde je ventilacija slaba. Kada se udahne, njegovi produkti raspada zadržavaju se u plućima i ozračuju ih iznutra.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je radon u kućama 2019. izazvao oko 84.000 smrti od raka pluća i preporučuje referentni nivo od 100 bekerela po kubnom metru vazduha u prostoriji, a najviše 300 tamo gde se to ne može postići, prema istraživanju SZO u 56 zemalja. Isto istraživanje pokazalo je da nijedna zemlja ne zahteva merenje radona pri prodaji nekretnine, a samo 15% daje novac za sanaciju postojećih zgrada. Radon i duvan zajedno gori su od svakog posebno: pušači koji žive uz visok radon imaju najveći rizik.

Veza između uranijuma u zemlji i vazduha u dnevnoj sobi nije teorija; to je osnovna fizika. To je i razlog zašto Legal Smart prati mesta gde je uranijum poremećen, od napuštenih rudnika do bojišta, o čemu pišemo u tekstu o uranijumskom bumu i rudnicima koje je ostavio za sobom.

Šta pokazuju brojke iz Srbije

U Srbiji je rak pluća vodeći uzrok smrti od raka. Svake godine dijagnostikuje se kod skoro 7.000 ljudi, a umre više od 5.000, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ za 2023. koje je preneo N1, otprilike 13 ljudi dnevno. Lekari Kliničkog centra u Nišu rekli su u istom izveštaju da oko jedne petine pacijenata već ima metastaze u trenutku dijagnoze i da mikrocelularni karcinom pluća u Srbiji nije pokriven imunoterapijom.

Pušenje objašnjava veliki deo ovoga; Srbija dugo ima jednu od najviših stopa pušenja u Evropi. Ali nova istraživanja znače da dva druga pitanja zaslužuju srpske odgovore: koliki deo tereta dolazi od zimskog zagađenja vazduha u gradovima koji se greju na ugalj i drva, i koliko kuća stoji na tlu sklonom radonu. Ni jedno ni drugo nije mapirano onoliko temeljno koliko bi trebalo. Knjige Srđana Aleksića tvrde da su stope raka u Srbiji porasle posle NATO bombardovanja 1999; to je tvrdnja iz knjiga, koju smo uporedili sa dostupnim podacima registra u tekstu o raku u Srbiji posle 1999.

Evropa, Bliski istok i Amerika: tri različite borbe

Evropa ima alate, ali ih koristi neujednačeno. Pravila EU obavezuju države članice da imaju akcione planove za radon, a EU podstiče zemlje da razmotre organizovani skrining raka pluća niskodoznim CT-om. Kvalitet vazduha u zapadnoj Evropi popravlja se decenijama; u delovima Balkana i istočne Evrope zimski smog ostaje ozbiljan problem.

Bliski istok suočava se sa drugačijom mešavinom: pustinjska prašina, spaljivanje gasa i nafte, a sada i dim i ostaci rata. Legal Smart je dokumentovao kako udari na gradove i energetska postrojenja unose sitne čestice i toksične materije u vazduh, od Dohe i Dubaija do Gaze i Izraela. Njihov uticaj na rak pluća moći će da se izmeri tek za nekoliko godina.

Sjedinjene Države preporučuju godišnji skrining niskodoznim CT-om za odrasle od 50 do 80 godina koji su mnogo pušili, program za koji su velike studije pokazale da smanjuje smrtnost. Nepušači još nisu obuhvaćeni, a upravo njih nova istraživanja stavljaju u fokus.

Simptomi raka pluća koje niko ne bi smeo da zanemari

Rani rak pluća često nema simptome, zato se toliko slučajeva otkrije kasno. Javite se lekaru ako bilo šta od ovoga traje duže od tri nedelje, bez obzira na to da li ste ikada pušili:

• kašalj koji ne prolazi ili se menja;
• iskašljavanje krvi;
• bol u grudima ili ramenu, posebno pri disanju ili kašlju;
• nedostatak vazduha ili zviždanje u grudima;
• promuklost;
• neobjašnjiv gubitak težine ili umor;
• infekcije grudnog koša koje se stalno vraćaju.

Ovaj spisak prati javne smernice zdravstvenih službi kao što je britanski NHS. Nije dijagnoza; samo lekar i snimanje mogu to da utvrde.

Šta možete da uradite odmah

Ne pušite i izbegavajte pasivno pušenje. Izmerite radon ako živite u kući, posebno sa podrumom ili na granitnom tlu; merenje je jeftino, a rešenja kao što su zaptivanje i provetravanje deluju. Danima jakog zagađenja ograničite boravak napolju i provetravajte kada je vazduh čistiji. I ako imate simptome, ne dozvolite da vas rečenica „nikada nisam pušio“ odvrati od pregleda.

Česta pitanja

Da li nepušači mogu da dobiju rak pluća?

Da. Rak pluća kod nepušača je prepoznata bolest, najčešće adenokarcinom, povezan sa zagađenjem vazduha, radonom, pasivnim pušenjem, izloženošću na poslu i genetikom.

Šta izaziva rak pluća kod nepušača?

Istraživanja ukazuju na zagađenje vazduha sitnim česticama, radon, pasivno pušenje, izloženost na radnom mestu i nasledne faktore. Studija u časopisu Nature iz 2025. povezala je zagađenje vazduha sa istim oštećenjima DNK kakva se viđaju u tumorima pušača.

Kako radon izaziva rak pluća?

Radon je radioaktivni gas koji nastaje raspadom uranijuma u zemlji i stenama. Kada se udahne, njegovi produkti raspada ozračuju plućno tkivo. SZO procenjuje da je 2019. izazvao oko 84.000 smrti od raka pluća.

Koji su prvi simptomi raka pluća?

Uporan kašalj, iskašljavanje krvi, bol u grudima, nedostatak vazduha, promuklost, gubitak težine i ponavljane infekcije grudnog koša. Javite se lekaru ako traju duže od tri nedelje.

Koliko je rak pluća čest u Srbiji?

Skoro 7.000 novih slučajeva i više od 5.000 smrti godišnje, prema podacima Instituta Batut za 2023. To je vodeći uzrok smrti od raka u Srbiji.

Postoji li skrining raka pluća za nepušače?

Ne kao standardni program. SAD obuhvataju ljude od 50 do 80 godina koji su mnogo pušili; Evropa razmatra organizovani skrining. Istraživači proučavaju da li treba uključiti i nepušače pod rizikom.

Izvori

• Business Standard, studija IARC u časopisu The Lancet Respiratory Medicine (4. februar 2025)
• NIH Research Matters, faktori povezani sa rakom pluća kod nepušača (Nature, jul 2025)
• SZO, više zemalja deluje protiv izloženosti radonu (2021)
• N1, u Srbiji dnevno od raka pluća umre 13 ljudi (maj 2025)
• NHS, simptomi raka pluća