English · Srpski · Italiano · Deutsch · Русский · Español · Français · العربية · 中文
Zapadni tenkovi u Ukrajini ispaljuju istu vrstu municije sa osiromašenim uranijumom koja je 1999. ispaljivana na Kosovu i jugu Srbije, a Kijev sada tvrdi da ga nose i ruski dronovi. Srđan Aleksić o tome šta je Balkan naučio o osiromašenom uranijumu za budućnost Ukrajine, šta ostavlja jedan projektil i šta Ukrajinci treba da počnu da rade sada, pre nego što bolesti dođu.
Iranske rakete pogađale su izraelske gradove, najjače u junu 2025. Gaza je pretvorena u desetine miliona tona ruševina. Srđan Aleksić o zdravstvenim rizicima ratne prašine koje niko ne meri, o tome zašto se imovina obeštećuje a pluća ne, i šta civili sa svake strane mogu da urade.
Najvažniji dokazi o opasnosti uranijumske prašine ne dolaze iz Srbije. Dolaze iz Sjedinjenih Država: iz testova njihovog ratnog vazduhoplovstva, iz memoranduma njihove vojske, iz njihovih sudova i od njihovih veterana. Srđan Aleksić o tome šta je Amerika znala o zdravstvenim posledicama osiromašenog uranijuma i zašto to znanje pripada svakoj sudnici.
Japanski operater nuklearne elektrane isplatio je ljudima Fukušime više od 11,5 biliona jena, a većina njih nikada nije morala da dokaže da je bolesna. Italijanski sudovi presudili su u korist vojnika izloženih osiromašenom uranijumu više od 300 puta. U Srbiji se od ljudi koji su živeli pod tim uranijumom i dalje traži izvesnost. Srđan Aleksić o tome šta odšteta za Fukušimu uči Balkan.
Rakete, dronovi i delovi presretača pali su na Dohu i Dubai. Goreli su gasni kompleks, rezervoari goriva jednog aerodroma, luka i industrijska postrojenja. Srđan Aleksić o tome šta taj dim i prašina mogu da sadrže, šta je Balkan o tome naučio prekasno i šta ljudi u Zalivu treba sada da urade.
Pet država nastalih iz Jugoslavije kažnjava negiranje genocida. Kada se njihovi krivični zakonici stave jedan pored drugog, vidi se da štite različite činjenice, pod različitim naslovima i različitim kaznama.
Peruanski poljoprivrednik izgubio je spor protiv nemačke energetske kompanije, ali je sud prihvatio princip na kojem je tužba počivala. Međunarodni sud pravde je u međuvremenu definisao šta države duguju. Ni jedan ni drugi još nisu odgovorili na pitanje od kojeg zavisi naknada štete.
Kada se pred sud ne može izvesti onaj ko je prouzrokovao štetu, ostaje jedna adresa: dužnost države da štiti.
