Ukrajinska polja pamtiće uranijum
Zapadni tenkovi u Ukrajini ispaljuju istu vrstu municije sa osiromašenim uranijumom koja je 1999. ispaljivana na Kosovu i jugu Srbije, a Kijev sada tvrdi da ga nose i ruski dronovi. Srđan Aleksić o tome šta je Balkan naučio o osiromašenom uranijumu za budućnost Ukrajine, šta ostavlja jedan projektil i šta Ukrajinci treba da počnu da rade sada, pre nego što bolesti dođu.
Srđan Aleksić zastupa tužioce u postupcima u Srbiji koji se odnose na osiromašeni uranijum.
Kratak odgovor
Britanija je u martu 2023. potvrdila da šalje tenkovsku municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini, a Sjedinjene Države su to učinile te jeseni. U maju 2026. ukrajinska SBU saopštila je da je i jedna raketa na ruskom dronu sadržala osiromašeni uranijum; to nije nezavisno potvrđeno. Prema knjizi Projektili pravde (2024), jedan projektil pri udaru oslobodi oko 375 grama osiromašenog uranijuma u vidu prašine, koja može da uđe u zemlju, biljke, meso i mleko.
U martu 2023. britanska vlada potvrdila je da municija koju šalje uz svoje tenkove Challenger 2 u Ukrajinu uključuje pancirne projektile sa osiromašenim uranijumom. Te jeseni Sjedinjene Države poslale su projektile sa osiromašenim uranijumom za svoje tenkove Abrams. Moskva je protestovala. London je rekao da su projektili standardna komponenta, sa malim rizikom.
Istu rečenicu čuli smo 1999.
U maju 2026. ukrajinska Služba bezbednosti saopštila je da je raketa R-60, montirana na ruski dron Geran-2 koji je pao u Černigovskoj oblasti, sadržala osiromašeni uranijum. Na ostacima je izmerila gama zračenje od 12 mikrosiverta na sat, upozorila civile da se drže dalje od izgorele municije i pokrenula istragu za ratni zločin. Nezavisna laboratorijska potvrda nije objavljena. Ako se nalaz potvrdi, ukrajinsko tlo prima osiromašeni uranijum sa obe strane fronta.
Šta ostavlja jedan projektil
Knjiga koju sam napisao o bombardovanju Srbije beleži šta nauka kaže o jednom projektilu. Kada penetrator od osiromašenog uranijuma udari u tvrdu površinu, on gori i deo sebe pretvara u sitnu prašinu: oko 375 grama osiromašenog uranijuma iz jednog projektila, navodi knjiga. Sud u Njujorku tretirao je upravo tu količinu, ispuštenu svakog meseca, kao opasnost po zdravlje, kako je izloženo u tekstu Amerika je znala šta radi uranijumska prašina. Zona najveće koncentracije uranijumskog aerosola doseže oko 500 metara oko tačke udara. Prašina tu ne ostaje. Vozilo u prolazu ili vetar mogu ponovo da je podignu i odnesu do ljudi koji nikada nisu bili blizu borbe.
Zatim osiromašeni uranijum ulazi u hranu. Biljke na kontaminiranom tlu izvlače uranijum iz zemlje u plodove koje ljudi jedu. Životinje koje tamo pasu unose čestice sa travom, a kontaminacija prelazi u meso i mleko. Zaključak knjige je da je konačni efekat kontaminacija stanovništva tokom dugog perioda posle upotrebe municije.
Ukrajina je jedan od velikih proizvođača žita u svetu. Tu rečenicu u Kijevu treba čitati polako.
Šta Balkan može da kaže Ukrajini
| Šta se dogodilo na Balkanu | Šta Ukrajina može da uradi drugačije |
|---|---|
| NATO je mapu lokacija gađanih osiromašenim uranijumom predao UN tek u julu 2000, više od godinu dana posle rata | Zabeležiti svaku lokaciju na kojoj su ispaljivani projektili sa osiromašenim uranijumom, sada, sa koordinatama |
| Dekontaminacija je sprovedena na samo pet lokacija; više od sto lokacija na Kosovu nikada nije dirnuto (Projektili pravde) | Obeležiti i ograditi pogođena vozila i vatrene položaje; planirati čišćenje pre nego što se nastavi obrada zemlje |
| Stanovnici Bratoselca, Reljana, Borovca i Pržara morali su da napuste svoja sela | Ispitati zemlju i vodu u blizini bojišta pre povratka ljudi |
| Američkim vojnicima je 1999. rečeno da se drže dalje od pogođenih vozila; lokalnom stanovništvu nije | Upozoriti civile, decu, sakupljače otpadnog metala i poljoprivrednike, ne samo vojnike |
| Lekari su godinama kasnije zabeležili porast raka, bez registra sa kojim bi ga uporedili | Registrovati izložene vojnike i civile, sa datumima i mestima, da bi se kasnija bolest mogla povezati |
Lekari čiji rad knjiga sakuplja jasno navode latenciju ovih bolesti. Leukemija i limfom pojavljuju se pet do deset godina posle izlaganja. Rak pluća i creva, petnaest do dvadeset. Ukrajinski vojnik koji se ove godine popne u izgorelo vozilo može da se razboli tridesetih godina ovog veka, kada rat bude istorija, a papiri nestanu. Knjiga beleži i zapažanje da je tok bolesti na gađanim područjima Balkana ličio na onaj oko Pripjata posle Černobilja, mesta koje Ukrajinci znaju bolje od bilo koga.
Kako Ukrajinci mogu da zaštite svoje zahteve
Italija pokazuje pravni put, a pokazuje ga i načelo koje sam izložio u tekstu Poslednja adresa odgovornosti. Italijanski vojnici koji su se razboleli posle službe tamo gde je ispaljivan osiromašeni uranijum tužili su sopstveno Ministarstvo odbrane, a sudovi su im presudili u korist više od 300 puta, prema evidenciji u knjizi Projektili pravde. Sudovi su pitali da li je veza verovatnija nego što nije, i očekivali da država, koja je čuvala evidenciju, pokaže drugi uzrok. Ukrajinskim vojnicima i civilima jednog dana biće potreban isti standard, i ista evidencija.
Ukrajina je već pokazala da ume da beleži štetu dok rat traje: Registar štete za Ukrajinu Saveta Evrope prikuplja pojedinačne zahteve za buduću odštetu. Izloženost osiromašenom uranijumu trebalo bi da bude deo te evidencije od početka, a ne naknadna misao decenijama kasnije. Svaki vojnik treba da vodi beleške o tome gde je služio i šta je dirao. Svaka bolnica treba da čuva tkivo iz biopsija i operacija, jer se tkivo može analizirati i godinama kasnije, kako je pokazao naš izveštaj o dokazima iz tkiva.
Metod, a ne nada
Sve što sam istražio od 1999. dalo mi je jedan odgovor koji mogu da ponudim Ukrajini i svakoj zemlji u kojoj se ovi projektili ispaljuju: postoji način da pravo stane na stranu ljudi, i on počinje mnogo pre suđenja. Zabeležiti gde su projektili ispaljeni. Registrovati ko je bio izložen. Sačuvati tkivo. Zatim, kada bolest dođe, tražiti da odgovara država koja je poslala svoje vojnike i upravljala svojim građanima, po italijanskom standardu verovatnije nego ne. Taj metod je pobedio u italijanskim sudovima stotine puta i sada je pred srpskim sudovima. Ukrajina može da ga ima spreman pre prve dijagnoze, a ne dvadeset godina posle. Više o radu nalazi se na mojoj stranici na Legal Smartu.
Vreme za delovanje je pre bolesti
U Srbiji se i dvadeset sedam godina kasnije pitamo šta nam je osiromašeni uranijum uradio, kako pokazuje naš izveštaj o raku u Srbiji posle 1999. Odgovor je izgubljen jer ga niko nije zapisao kada je mogao da bude zapisan. Ukrajina još ima šansu koju mi nismo imali. Polja će ponovo biti uzorana. Pitanje je da li će ih iko pre toga izmeriti.
