Čija presuda odlučuje šta se ne sme negirati

Krivično delo ima gotovo isti naziv u svim zemljama bivše Jugoslavije. Ko javno negira genocid, može završiti u zatvoru. Ali kada se pet krivičnih zakonika pročita jedan pored drugog, kao što to čini Srđan Aleksić u svojoj monografiji Genocid u međunarodnom i nacionalnom krivičnom pravu iz 2025. godine, sličnost tu prestaje. Svaka država smešta delo u drugu glavu zakonika, štiti drugi skup sudskih utvrđenja i kažnjava ga drugačijom merom.

Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Severna Makedonija imaju zakon protiv negiranja genocida. Srpski, uveden 2016. godine, štiti samo zločine koje je utvrdio sud u Srbiji ili Međunarodni krivični sud. Zakon Bosne i Hercegovine navodi četiri izvora, među njima i Haški tribunal. Hrvatski uopšte ne traži prethodnu presudu.

Gde se u zakoniku nalazi negiranje genocida

Krivični zakonik je uređen prema vrednosti koju štiti, a glava u kojoj se delo nalazi govori šta je zakonodavac smatrao ugroženim. Aleksićevo poređenje daje pet različitih odgovora. Srbija negiranje svrstava među krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Severna Makedonija ga stavlja među dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Hrvatska ga tretira kao delo protiv javnog reda. Bosna i Hercegovina ga smešta među dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Crna Gora ga svrstava među dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države.

Samo je Severna Makedonija od negiranja napravila samostalno krivično delo, član 407-a, „Odobravanje ili opravdavanje genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratnih zločina“. Svuda drugde to je oblik nekog starijeg dela. U Srbiji je to rasna i druga diskriminacija (član 387). U Hrvatskoj javno podsticanje na nasilje i mržnju (član 325). U Bosni i Hercegovini (član 145a) i Crnoj Gori (član 370) to je izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje.

Šta je tačno zabranjeno

Razlikuju se i glagoli. Srbija i Crna Gora kažnjavaju odobravanje, negiranje postojanja ili značajno umanjivanje zločina. Severna Makedonija dodaje opravdavanje. Bosna i Hercegovina kažnjava odobravanje, negiranje, grubo umanjivanje i svaki pokušaj opravdavanja. Hrvatska govori o odobravanju, negiranju i bitnom umanjivanju. Da li je umanjivanje „značajno“, napominje monografija, činjeničko je pitanje o kome sud odlučuje u svakom slučaju posebno. Svih pet zakona zahteva da delo bude učinjeno javno.

Razlikuje se i spisak zaštićenih zločina. Srbija i Crna Gora obuhvataju genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Hrvatska dodaje zločin agresije. Severna Makedonija dodaje Holokaust i druge zločine nacionalsocijalističkog režima.

Čija presuda se računa

Ovo je odredba koja odlučuje u većini slučajeva. U Srbiji zločin mora biti utvrđen pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, i to mora biti poznato onome ko govori. Aleksićeva analiza izvodi i posledicu: presuda nacionalnog suda druge države se ne računa. Crna Gora prihvata crnogorski sud ili „međunarodni krivični sud“. Bosna i Hercegovina prihvata četiri: Nirnberški tribunal, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), Međunarodni krivični sud i svoje sudove. Severna Makedonija ima jedan oblik dela koji zahteva pravnosnažnu presudu i drugi koji je ne zahteva, čak i kada izvršilac nije utvrđen. Hrvatska ne zahteva nijednu.

Kada se zakoni čitaju zajedno, vidi se nešto što pojedinačni tekstovi ne pokazuju. Haški tribunal, sud koji je sudio za ratove u regionu, pominje se u samo jednom od pet zakona. Po svom doslovnom tekstu, srpski zakon ne obuhvata presude tribunala, uključujući i one kojima je utvrđen genocid u Srebrenici, niti presude sudova u Sarajevu. Negiranje genocida u Srebrenici je zato kažnjivo u Bosni i Hercegovini, ali, po samom tekstu zakona, ne i u Srbiji. Zakon Bosne i Hercegovine primenjen je prvi put u maju 2025, kada je državni sud osudio Vojina Pavlovića na dve i po godine zatvora zbog plakata kojima se slavilo „oslobođenje“ Srebrenice.

Koliko je koji zakon strog

Osnovna kazna za negiranje genocida je od šest meseci do pet godina zatvora u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, do tri godine u Hrvatskoj, a novčana kazna ili do tri godine u Severnoj Makedoniji. Prave razlike su u težim oblicima.

Severna Makedonija podiže kaznu na jednu do pet godina kada delo izaziva mržnju ili nasilje, javne nemire ili je naročito preteće ili uvredljivo. Crna Gora ide dalje: jedna do osam godina kada negiranje prati prinuda, zlostavljanje, ismevanje nacionalnih simbola ili skrnavljenje spomenika i grobova, a dve do deset godina kada službeno lice zloupotrebi položaj ili delo dovede do nasilja. Bosna i Hercegovina propisuje najmanje godinu dana za širenje letaka ili slika, i najmanje tri godine kada delo može da naruši javni red, kada je preteće ili uvredljivo ili ga učini službeno lice ili javni službenik. Jedino ona kao takvo kažnjava i veličanje. Dodela priznanja osobi osuđenoj za genocid, ili davanje njenog imena ulici, trgu, parku, mostu ili ustanovi, kažnjava se sa najmanje tri godine zatvora.

Srbija i Hrvatska, zaključuje monografija, uopšte nemaju teže oblike. Njihov zakon o negiranju genocida ima jedan raspon kazne za sve slučajeve.

Otvoreno pitanje

Monografija ove zakone stavlja pored načela koje je Generalna skupština UN ponovila u maju 2024: krivična odgovornost za genocid je individualna i ne može se pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi u celini. Čitan tako, zakon o negiranju genocida štiti žrtve; ne pripisuje kolektivnu krivicu. To načelo potiče iz same Konvencije o genocidu.

Kako sud uopšte utvrđuje genocid posebno je pitanje, kojim se bavi tekst Četiri zločina koja liče na genocid. Zašto je zapis uopšte važan tema je teksta Poslednja adresa odgovornosti iz rubrike Aleksić Perspectives. Ono što poređenje ostavlja otvorenim je izbor koji može da napravi samo zakonodavac: čiju presudu društvo pristaje da ne sme da negira.

Često postavljana pitanja

Da li srpski zakon o negiranju genocida obuhvata presude Haškog tribunala?

Po doslovnom tekstu ne. Član 387. stav 5. štiti zločine koje je utvrdio sud u Srbiji ili Međunarodni krivični sud, a uporedna analiza napominje da se presude sudova drugih država ne računaju. Haški tribunal se ne pominje.

Koja država bivše Jugoslavije kažnjava veličanje ratnih zločinaca?

Bosna i Hercegovina. Od 2021. njen Krivični zakonik kažnjava odavanje počasti osobi osuđenoj za genocid ili ratne zločine, ili davanje njenog imena ulicama, trgovima ili ustanovama, kaznom od najmanje tri godine.

Koja zemlja istom odredbom kažnjava i negiranje Holokausta?

Severna Makedonija. Njen član 407-a obuhvata genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, Holokaust i druge zločine nacionalsocijalističkog režima.

Koje države nemaju teži oblik negiranja genocida?

Srbija i Hrvatska, prema uporednoj analizi u monografiji Srđana Aleksića iz 2025. Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina propisuju strože kazne u težim slučajevima.

Izvori i dodatna literatura

• S. Aleksić, Genocid u međunarodnom i nacionalnom krivičnom pravu (Banja Luka, 2025), gl. 3 §3
• Detektor/BIRN, prva presuda za negiranje genocida u BiH (22. maj 2025)
• Saopštenje UN o rezoluciji Generalne skupštine 78/282 (23. maj 2024)
• UN, Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida