Vetar ga je doneo kući: kako su američke nuklearne probe pale na Amerikance

Ljudi iz Sent Džordža postali su prvo lice grupe koju će Amerika nazvati „downwinderi“, ljudi niz vetar. Njihova priča je jedan od najtemeljnije dokumentovanih slučajeva u modernoj istoriji u kojima je država izložila sopstvene građane radioaktivnoj kontaminaciji, i dugog puta od umirivanja preko poricanja do priznanja. Za svakoga ko prati posledice 1999. u Srbiji, to je priča sa zapanjujuće poznatim poglavljima: kontaminacija koju nosi vetar, bolest koja se javlja godinama kasnije, vlada koja je znala više nego što je govorila, sudovi koji su utvrdili nemar pa zatvorili vrata zbog imuniteta, i na kraju politička odluka da se prihvati odgovornost bez traženja da svaka žrtva dokaže nemoguće.

„Aktivni učesnici“: kako su downwinderima govorili da su bezbedni

Između 1951. i 1962. na poligonu u Nevadi, oko 105 kilometara od Las Vegasa, izvedeno je stotinak nuklearnih proba u atmosferi; ukupno, na svim lokacijama, Sjedinjene Države su do zabrane proba 1963. izvele 210 atmosferskih proba. Las Vegas je prodavao spektakl. Privredna komora je štampala kalendare sa vremenom eksplozija i najboljim mestima za posmatranje, podseća PBS.

Poruka Komisije za atomsku energiju ljudima niz vetar bila je smirena. Brošura koju je delila 1957, Atomske probe u Nevadi, poručivala im je: „Vi koji živite blizu poligona u Nevadi, u veoma stvarnom smislu ste aktivni učesnici nacionalnog programa atomskih proba.“ Uveravala ih je da je njihova izloženost niska i da niko van poligona nije stradao.

Kada su ovce uginule 1953, stočarima je rečeno da su životinje bile pothranjene. Prema Upravi za istoriju države Jute, službenici komisije davali su štampi neodređene izjave, naložili osoblju da ćuti „u interesu nacionalne odbrane“ i menjali podatke merne stanice u Sent Džordžu. Kada su stočari tužili, izgubili su 1956. Godine 1982. savezni sudija Šerman Kristensen ponovo je otvorio slučaj kada su izašli na videlo dokazi o ponašanju komisije i utvrdio da je počinila „prevaru“ prema sudu; apelacioni sud je kasnije preinačio njegovu odluku.

Kako su padavine stigle do downwindera

Svaka proba stvarala je oblak radioaktivnih čestica koji su preovlađujući vetrovi nosili na istok, preko Jute, Arizone, Ajdaha, Montane i daleko dalje. Za obične porodice najopasniji među njima pokazao se radioaktivni jod-131. Kako objašnjava Nacionalni institut za rak SAD, on se taložio na pašnjacima, krave i koze su ga jele, a zatim je prelazio u njihovo mleko. Deca koja su pila sveže mleko domaćih životinja primila su najveće doze, a jod se koncentrisao u njihovoj štitnoj žlezdi koja je još rasla.

Nacionalni institut za rak objavio je 1997. obimnu studiju tog puta. Procenio je da jod-131 iz Nevade može da izazove između 11.300 i 212.000 dodatnih slučajeva raka štitne žlezde među Amerikancima. Kasnija analiza Centara za kontrolu bolesti i Nacionalnog instituta za rak, koja je obuhvatila padavine svih atmosferskih proba, povezala je oko 11.000 smrti od raka među stanovnicima SAD između 1951. i 2000. sa tim padavinama, preneo je HealthDay 2002. Jedan nezavisni istraživački institut procenio je broj bliže 15.000 smrti i do 80.000 slučajeva raka. Epidemiolog sa Univerziteta Jute citiran tada nazvao je brojke „verodostojnim“ i rekao da „nema sumnje“ da su probe izazvale bolesti kod ljudi.

Da li radioaktivne padavine izazivaju rak? Naučnici same američke vlade odgovorili su na to pitanje pre više decenija. Teže pitanje bilo je ko će platiti.

Downwinderi pred sudom

Godine 1979. skoro 1.200 ljudi koji su živeli niz vetar od proba u Nevadi, ili njihove porodice, tužilo je Sjedinjene Države, navodeći oko 500 smrti i bolesti. Sud je za suđenje izabrao 24 reprezentativna slučaja. Desetog maja 1984, u presudi od više stotina strana, sudija Brus Dženkins sa saveznog suda u Juti utvrdio je odgovornost vlade u devet od njih. Njegovo obrazloženje, kako ga je sažeo apelacioni sud, počivalo je na dva propusta: vlada nije adekvatno pratila padavine koje su stigle do ljudi van poligona, i nije im dala informacije potrebne da se zaštite.

To je srž priče o downwinderima. Sudija nije utvrdio da su same probe bile nezakonite. Utvrdio je da vlada koja je stvorila rizik ima dužnost da ga meri i da o njemu obavesti izložene ljude, i da nije ispunila ni jedno ni drugo.

Godine 1987. savezni apelacioni sud za Deseti okrug preinačio je presudu. Zaključio je da odluke vlade o praćenju i upozoravanju spadaju u izuzetak „diskrecione funkcije“ iz Saveznog zakona o odštetnim zahtevima, koji štiti političke odluke vlade od tužbi, pa vlada uživa imunitet. Jedan od sudija apelacionog suda, iako se složio sa ishodom, primetio je da on ostavlja žrtve bez naknade. Vrhovni sud je 1988. odbio da razmatra slučaj. Vrata sudnice su se zatvorila.

Kada su se sudovi zatvorili, Kongres je delovao

Downwinderi nisu odustali. Kongres je 1990. doneo Zakon o naknadi za izloženost zračenju (RECA). Njegov uvodni deo čini nešto retko u zakonodavstvu: izvinjava se „u ime nacije“ izloženim ljudima i njihovim porodicama za patnju koju su podneli.

Zakon nije tražio od svakog podnosioca da dokaže da su baš padavine, a ne nešto drugo, izazvale njegov rak. Upravo taj dokaz pojedinačni slučajevi nisu mogli da pruže. Umesto toga uveo je pretpostavku: osoba koja je u periodu proba živela u navedenoj oblasti i kasnije obolela od jednog od navedenih karcinoma dobija naknadu. Naučna neizvesnost koja je obarala pojedinačne zahteve razrešena je u korist ljudi koji su izloženi bez svoje saglasnosti.

Program je istekao 2024. Četvrtog jula 2025. obnovljen je i proširen. Prema Ministarstvu pravde SAD, downwinderi koji ispunjavaju uslove sada dobijaju jednokratnu isplatu od 100.000 dolara, dvostruko više nego ranije; Ajdaho, Novi Meksiko i Juta obuhvaćeni su kao cele države, uz okruge u Arizoni i Nevadi; a svi zahtevi moraju biti podneti do 31. decembra 2027. Kongresna budžetska kancelarija procenila je ukupan trošak na 7,7 milijardi dolara, prenela je Asocijacija za kontrolu naoružanja. Neke zajednice, uključujući veći deo Las Vegasa, i dalje su izvan programa.

Šta nas uče downwinderi

Tri pouke iz američkog iskustva direktno se tiču pitanja koja ova publikacija prati u Srbiji.

Prva je da vetar ima značaj. Radioaktivne čestice ne ostaju tamo gde su oslobođene; putuju, talože se i ulaze u hranu i vodu. Američka vojska je to znala i o osiromašenom uranijumu: Projektili pravde, studija prof. dr Srđana Aleksića iz 2024, citira upozorenje jedne vojne istraživačke komande iz 1979. da prašina osiromašenog uranijuma ugrožava ne samo ljude u blizini nego i one na udaljenosti u pravcu duvanja vetra.

Druga je da je dužnost merenja i obaveštavanja u središtu odgovornosti. Američki sudija koji je presudio u korist downwindera učinio je to jer vlada nije merila i nije upozorila. Srpski sudovi u Pančevu i Vršcu, presuđujući u korist tužilaca 2025. i 2026, oslonili su se na ista načela: pravo na život, na zdravu životnu sredinu i na obaveštenost.

Treća je da se pravda može ostvariti pretpostavkom i kada je pojedinačni dokaz nemoguć. Sjedinjene Države nisu čekale da nauka kaže koja je čestica izazvala koji rak. Odlučile su da ljudi izloženi postupcima sopstvene vlade ne treba da snose trošak te neizvesnosti. Italija je do sličnog zaključka došla za svoje vojnike koji su služili na Balkanu.

Downwinderi su od prve probe do prve isplate čekali skoro četrdeset godina, i mnogi su umrli pre nego što je stigla. Njihova priča danas se uči kao upozorenje. Može se čitati i kao mapa: dokaza koji su važni, prepreka koje se pojavljuju i odluka koje su na kraju omogućile jednoj državi da prizna štetu koju je nanela sopstvenom narodu.

Povezano: šta je Amerika znala o uranijumskoj prašini, šta su žrtve Fukušime morale da dokažu, tužba porodice Pavković i imunitet NATO i rak u Srbiji posle 1999.

Često postavljana pitanja

Ko su downwinderi?

Ljudi koji su živeli niz vetar od poligona u Nevadi tokom atmosferskih nuklearnih proba od 1951. do 1962, uglavnom u Juti, Nevadi i Arizoni, a od proširenja 2025. i ljudi u Ajdahu i Novom Meksiku, gde je 1945. izvedena proba Triniti.

Da li radioaktivne padavine izazivaju rak?

Da. Nacionalni institut za rak procenio je da jod-131 iz Nevade može izazvati 11.300 do 212.000 dodatnih karcinoma štitne žlezde, a analiza CDC-a i NCI povezala je oko 11.000 smrti od raka u SAD između 1951. i 2000. sa padavinama atmosferskih proba.

Koji karcinomi su na listi za downwindere?

Zakon RECA obuhvata navedene karcinome, među kojima su leukemije (osim hronične limfocitne leukemije), multipli mijelom, limfomi (osim Hodžkinove bolesti) i primarni karcinomi štitne žlezde, dojke, pluća, želuca, pankreasa, mokraćne bešike i drugih organa. Celu listu objavljuje Ministarstvo pravde SAD.

Kolika je naknada za downwindere 2025?

Prema zakonu RECA obnovljenom 4. jula 2025, downwinderi koji ispunjavaju uslove dobijaju jednokratno 100.000 dolara, bez obaveze da dokažu da su padavine izazvale baš njihovu bolest. Zahtevi se podnose do 31. decembra 2027.

Da li su downwinderi pobedili na sudu?

Savezni sudija je 1984. utvrdio nemar vlade u devet od 24 probna slučaja. Apelacioni sud je 1987. preinačio presudu zbog imuniteta, a Vrhovni sud je 1988. odbio da razmatra slučaj.

Ko je Srđan Aleksić?

Prof. dr Srđan Aleksić je advokat iz Niša i autor knjiga Projektili pravde (2024) i Ecocide in International and National Criminal Law (2025). Više od dve decenije prikuplja dokaze za ljude koji su oboleli posle bombardovanja 1999, a zastupao je tužioce u prvim presudama srpskih sudova u njihovu korist.

Izvori

• Brošura Komisije za atomsku energiju „Atomic Tests in Nevada“ (1957), preko PBS American Experience
• Uprava za istoriju države Jute, Radijacija, smrt i obmana
• Upshot-Knothole Harry (enciklopedijska odrednica)
• Utah Law Review o predmetu Allen protiv SAD, 588 F. Supp. 247 (D. Utah 1984)
• Allen protiv SAD, 816 F.2d 1417 (10. okrug, 1987)
• Nacionalni institut za rak SAD, izloženost jodu-131 iz padavina
• Las Vegas Sun, procena NCI o raku štitne žlezde (1998)
• HealthDay, nuklearne probe povezane sa 11.000 smrti od raka (2002)
• Ministarstvo pravde SAD, Program naknade za izloženost zračenju
• Arms Control Association, RECA obnovljen (jul 2025)
• S. Aleksić, Projektili pravde (Niš, 2024), američki dokumenti o osiromašenom uranijumu