„300 puta Hirošima“: pratili smo italijanski naslov o uranijumu do sudskog spisa. Evo šta zaista piše

Naslov je napravljen da zaustavi čitaoca na ulici: 300 volte Hiroshima. Trista puta Hirošima. Stajao je iznad teksta italijanskog novinara Paola Komija, napisanog dok se Britanija 2023. spremala da Ukrajini pošalje tenkovsku municiju sa osiromašenim uranijumom, i od tada kruži Balkanom, najčešće kao fotografija novinske strane.

Većina čitalaca brojku doživljava ili kao otkriće ili kao preterivanje. Legal Smart je želeo da zna odakle potiče. Pronašli smo je u sudskom spisu.

Da li je osiromašeni uranijum zaista „300 puta Hirošima“?

Ne na način na koji je većina ljudi čita, ali brojka nije ni izmišljena. Potiče iz italijanske upravne sudske prakse. U presudi koju prenosi knjiga Projektili pravde, studija niškog advokata Srđana Aleksića iz 2024, italijanski sud beleži da je dokument pripisan „Međunarodnom univerzitetu Berkli“, dostavljen u postupku, opisao hemijsko i radioaktivno zagađenje na Balkanu „do 300 puta većeg od onog prisutnog u Hirošimi i Nagasakiju“. Taj dokument sa Berklija nismo uspeli nezavisno da pronađemo, a Aleksićev sopstveni tekst u istoj knjizi je oprezniji: poređenje svodi na „deset, ako ne i stotinu puta“.

Bitno je šta poređenje meri. Bomba bačena na Hirošimu, Little Boy, nosila je oko 64 kilograma uranijuma, uglavnom visoko obogaćenog. NATO je priznao da je 1999. ispalio 31.000 uranijumskih projektila od po 297 grama, oko 9 tona; Vojska Jugoslavije procenjivala je 45.000 do 51.000 projektila, a ruski stručnjaci oko 90.000, prema knjizi Projektili pravde. Dodajte 2,75 tona iz Bosne i količina uranijuma rasutog po Balkanu iznosi od oko 180 do više od 400 puta više od uranijuma u bombi Little Boy. Merena masom uranijuma razbacanog po zemlji, tvrdnja „stotine puta Hirošima“ ima tačan red veličine. Merena dozom zračenja, nije uporediva: osiromašeni uranijum je slabo radioaktivan, a opasnost je uglavnom u sitnoj prašini koja se udahne ili proguta, ne u udaru produkata fisije.

Šta je Komi tačno napisao

Kad se skine naslov, većina Komijevog teksta stoji na sudskom zapisu. Napisao je da je italijanski Kasacioni sud u početku zabranjivao odštetne tužbe vojnika, smatrajući odluku o slanju trupa u inostranstvo nepodložnom preispitivanju, i da se sudska praksa kasnije promenila pa je odgovornim smatrano Ministarstvo odbrane kao poslodavac vojnika. Pomenuo je kasarnu „Tito“ u Sarajevu, nekadašnju vojnu akademiju teško pogođenu NATO uranijumskom municijom, gde su italijanski vojnici kasnije beležili grupe obolelih od limfoma, i kaplara Salvatorea Vaku iz brigade „Sasari“, koji se pamti kao prva žrtva onoga što je nazvano „balkanskim sindromom“. Sudsku stranu te priče ispričali smo u tekstu o balkanskom sindromu.

Njegove brojke o žrtvama, oko 300 mrtvih i 8.000 teško obolelih, bliske su brojkama italijanske Vojne opservatorije (Osservatorio Militare), udruženja veterana, koje navodi oko 7.600 obolelih i 400 umrlih, kako je pisala L’Unione Sarda. To nisu zvanične statistike; Ministarstvo odbrane nikada nije objavilo uporedive zbirne podatke.

Šta Comi tvrdi o Srbiji, Iraku i Avganistanu

Comijeva najšira tvrdnja tiče se civila. On piše da je Srbija nekada bila jedna od najzdravijih zemalja na svetu i da posle NATO kampanje broj slučajeva raka među stanovništvom raste za 40.000 godišnje. Ta brojka zahteva ispravku koja ne umanjuje zabrinutost iza nje. Oko 40.000 je ukupan broj novih dijagnoza raka koje Srbija registruje svake godine, a ne godišnji porast: više od 41.500 novoobolelih i gotovo 20.000 umrlih od raka u 2022, prema podacima javnog zdravlja koje je objavilo Vreme. Srbija je među evropskim zemljama sa najvišom smrtnošću od raka. Ono što nijedan registar još nije utvrdio jeste koliki deo tog tereta, ako ikakav, potiče od osiromašenog uranijuma, i upravo tu prazninu srpski tužioci traže od sudova i naučnika da popune.

U pravu je kada kaže da uporedivi podaci za Irak i Avganistan ne postoje. Osiromašeni uranijum ispaljivan je u velikim količinama u Iraku 1991. i 2003; njegova upotreba u Avganistanu nikada nije zvanično potvrđena. Italijanski vojnici vraćeni sa obe misije kasnije su se pridružili balkanskim veteranima pred sudom. Prvi slučajevi, navodi Comi, zabeleženi su krajem 1999. među vojnicima koji su služili na Kosovu, a limfomi u kasarni Tito bili su najvećim delom Hočkinovi. On iznosi i scenario koji je njegovom tekstu dao hitnost: Velika Britanija je 2023. potvrdila da će Ukrajini isporučiti municiju sa osiromašenim uranijumom za tenkove Challenger 2, što znači novo kontaminirano bojište u Evropi i novu generaciju mogućih tužilaca, sa obe strane fronta.

Zašto ga vojske koriste i šta su znale

Razlog je efikasnost. Penetrator od osiromašenog uranijuma gušći je od olova, sam se izoštrava dok probija oklop i pali se pri udaru; Comi navodi temperaturu do 3.000 stepeni. Isti udar pretvara deo metala u oblak mikro- i nanočestica. Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstava radionuklide unete u organizam koji emituju alfa-čestice, vrstu zračenja koju emituje uranijum, u Grupu 1, kancerogeno za ljude (IARC, monografija 100D); IARC nije izdao posebnu ocenu samog osiromašenog uranijuma. Materijal je jeftin jer je nusproizvod obogaćivanja uranijuma za nuklearno gorivo, pa ga, kako primećuje Comi, koriste vojske zemalja sa nuklearnom industrijom.

Većina obolelih italijanskih vojnika služila je u Kopnenoj vojsci i karabinjerima. Comi piše da su na Balkan prvo slati bez ikakve zaštite, iako su NATO dokumenti još devedesetih upozoravali da udisanje prašine od ovih eksplozija može izazvati rak, i da Ministarstvo odbrane godinama nije obaveštavalo ljude koje je slalo u inostranstvo. Sudovi su do sličnog zaključka došli iz spisa pred sobom, kao što pokazuje sledeći deo. Comi završava tekst jednom rečenicom: istorija bi trebalo nečemu da nas nauči.

Šta su sudovi zaista utvrdili

Presude sakupljene u knjizi Projektili pravde preciznije su od bilo kog naslova. Presudom br. 6465/2022 italijanski Državni savet, najviši upravni sud, preinačio je presudu nižeg suda koji je prenebregao nanočestice teških metala pronađene u tkivu tumora preminulog vojnika, čestice za koje su žalioci tvrdili da mogu poticati samo iz kontaminiranih ratnih zona. Presuda navedena u knjizi poziva se na studiju Đenara i saradnika iz 2019, koja je pokazala da su karabinjeri koji su služili u misijama imali standardizovani koeficijent učestalosti za sve tumore od 152,8, odnosno rizik veći za 52,8 odsto od uporedne populacije. Ista presuda beleži da Ministarstvo nije dokazalo da je vojnicima dato ikakvo uputstvo kako da se zaštite od osiromašenog uranijuma.

A o Komijevoj najneobičnijoj tvrdnji, da osiromašeni uranijum utiče na nervni sistem i multiplu sklerozu: Regionalni upravni sud u Parmi presudom br. 284/2016 usvojio je žalbu vojnika koji je oboleo od multiple skleroze posle službe na Balkanu, beleži knjiga. Laboratorijske studije na životinjama zabeležile su da uranijum dospeva do mozga; epidemiologija nije utvrdila uzročnu vezu sa multiplom sklerozom kod ljudi. Sud je pojedinačni slučaj odlučio po nižem standardu od dokaza: po verovatnoći.

Šta je rečeno generalima

Pitanje ko je šta znao i kada provlači se kroz celu italijansku priču. Prema listu L’Unione Sarda, američki admiral Lejton Smit je 31. avgusta 1995. u Napulju obavestio italijanske vojne komandante o upotrebi uranijumskog oružja u Bosni. Dvadeset sedmog septembra 2000. tadašnji ministar odbrane Serđo Matarela rekao je parlamentu da smrti od leukemije među vojnicima nisu povezane sa osiromašenim uranijumom. Sudovi su od tada, predmet za predmetom, rekli drugačije.

Pitali smo Srđana Aleksića

Prof. dr Srđan Aleksić radio je na ovim predmetima u Srbiji zajedno sa rimskim advokatom Anđelom Fjoreom Tartaljom, čija je kancelarija, prema knjizi Projektili pravde, uspela u više od 400 predmeta u Italiji i podržala Aleksićevu kancelariju u 35 predmeta u Srbiji (vidi napomenu iznad). Njegov odgovor na naslov je u knjizi:

„Čestice osiromašenog uranijuma unete u organizam deluju štetno po zdravlje čoveka čitavog života, štetni efekti se prenose i na potomke onih koji su bili izloženi njegovom dejstvu.“

„Do danas, u Italiji, presude … kojima je pravosuđe nedvosmisleno afirmisalo uzročnu vezu između tumorskih patologija od kojih su oboleli vojnici zaposleni na Balkanu i njihove službe … dostigle su preko tri stotine!“

Praktično, Aleksićevo čitanje okreće raspravu o Hirošimi. Sudu nije potrebno poređenje sa atomskom bombom da bi presudio u korist obolelog vojnika. Potrebne su mu četiri stvari: dokaz da je vojnik bio na kontaminiranom mestu, priznata bolest, verodostojan biološki mehanizam i izostanak dokaza države da izloženost nije imala nikakvu ulogu. Italijanske sudije su na ovoj poslednjoj tački okrenule teret dokazivanja: tamo gde Ministarstvo nije moglo da pokaže da je supstanca bezopasna, pretpostavka je išla u korist vojnika. To, a ne brojka 300, jeste ono što srpski tužioci sada traže od sopstvenih sudova. Gde ti predmeti stoje, pročitajte u tekstu Sedam puta se popeo na uranijumsko brdo.

Česta pitanja

Odakle potiče „300 puta Hirošima“?

Iz italijanske sudske presude, koju prenosi knjiga Projektili pravde, a koja citira dokument pripisan Berkliju i poredi zagađenje na Balkanu sa Hirošimom i Nagasakijem. Originalni dokument nije nezavisno pronađen.

Da li je osiromašeni uranijum radioaktivan kao atomska bomba?

Ne. Osiromašeni uranijum je slabo radioaktivan. Poređenje važi samo za masu rasutog uranijuma, koja je na Balkanu stotinama puta veća od one u bombi na Hirošimu.

Koliko je italijanskih vojnika obolelo posle Balkana?

Italijanska Vojna opservatorija, udruženje veterana, navodi oko 7.600 obolelih i 400 umrlih. To nisu zvanični podaci.

Da li su italijanski sudovi povezali osiromašeni uranijum sa rakom?

Da, u pojedinačnim predmetima. Sudovi su po standardu verovatnoće priznali uzročnu vezu u stotinama presuda, uključujući presudu Državnog saveta 6465/2022.

Može li osiromašeni uranijum izazvati multiplu sklerozu?

Nauka to nije utvrdila. Sud u Parmi (presuda 284/2016) ipak je usvojio zahtev vojnika sa multiplom sklerozom koji je služio na Balkanu.

Da li je rak u Srbiji porastao zbog osiromašenog uranijuma?

Srbija registruje oko 40.000 novih slučajeva raka godišnje i ima jednu od najviših stopa smrtnosti od raka u Evropi, ali nijedan registar ni studija još nisu utvrdili koliki deo, ako ikakav, izaziva osiromašeni uranijum.

Zašto se osiromašeni uranijum koristi u municiji?

Zato što je izuzetno gust, probija oklop i pali se pri udaru, i zato što je jeftin nusproizvod obogaćivanja uranijuma za nuklearno gorivo.

Izvori

• L’Unione Sarda, Pokolj osiromašenim uranijumom, NATO se poziva na imunitet
• Paolo Komi, 300 volte Hiroshima: le bombe all’uranio fanno strage di amici e nemici (2023)
• Avvenire, Municija sa osiromašenim uranijumom: u Ukrajini se vraća noćna mora
• IAEA, Osiromašeni uranijum
• Srđan Aleksić, Projektili pravde, 2024 (italijanske presude: Državni savet 6465/2022; RUS Parma 284/2016)
• Vreme, Rak hara Srbijom: više od 40.000 obolelih godišnje
• IARC, Monografije, tom 100D, Zračenje