English · Srpski · Italiano · Deutsch · Русский · Español · Français · العربية · 中文
U noći 7. maja 1999. američke bombe pogodile su kinesku ambasadu u Beogradu. Za nekoliko meseci Sjedinjene Države platile su za poginule, ranjene i zgradu. Srđan Aleksić o tome šta odšteta za bombardovanje kineske ambasade pokazuje o tome ko biva obeštećen posle rata, i zašto bolesni u Srbiji još čekaju.
Najvažniji dokazi o opasnosti uranijumske prašine ne dolaze iz Srbije. Dolaze iz Sjedinjenih Država: iz testova njihovog ratnog vazduhoplovstva, iz memoranduma njihove vojske, iz njihovih sudova i od njihovih veterana. Srđan Aleksić o tome šta je Amerika znala o zdravstvenim posledicama osiromašenog uranijuma i zašto to znanje pripada svakoj sudnici.
Iranske rakete pogađale su izraelske gradove, najjače u junu 2025. Gaza je pretvorena u desetine miliona tona ruševina. Srđan Aleksić o zdravstvenim rizicima ratne prašine koje niko ne meri, o tome zašto se imovina obeštećuje a pluća ne, i šta civili sa svake strane mogu da urade.
Rakete, dronovi i delovi presretača pali su na Dohu i Dubai. Goreli su gasni kompleks, rezervoari goriva jednog aerodroma, luka i industrijska postrojenja. Srđan Aleksić o tome šta taj dim i prašina mogu da sadrže, šta je Balkan o tome naučio prekasno i šta ljudi u Zalivu treba sada da urade.
Japanski operater nuklearne elektrane isplatio je ljudima Fukušime više od 11,5 biliona jena, a većina njih nikada nije morala da dokaže da je bolesna. Italijanski sudovi presudili su u korist vojnika izloženih osiromašenom uranijumu više od 300 puta. U Srbiji se od ljudi koji su živeli pod tim uranijumom i dalje traži izvesnost. Srđan Aleksić o tome šta odšteta za Fukušimu uči Balkan.
U aprilu 1999. bombe su pale na hemijska postrojenja u Pančevu. Četvrt veka kasnije, studija o bombardovanju beleži da je količine oslobođenih materija „nemoguće utvrditi“ i da nijedno istraživanje nije reklo šta su učinile ljudima. U martu 2026. iranske rakete pogodile su Ras Lafan, srce katarske gasne industrije. Balkan ne može Kataru reći šta će se desiti. Može mu reći šta se gubi kad niko ne zapiše šta se dogodilo.
Laboratorijski izveštaj podnet u postupcima u Srbiji izmerio je teške metale u tkivu dobijenom biopsijom od bivšeg vojnika i jednog civila. Šta je pronađeno, kakav argument stoji iza toga i koja će pitanja postaviti sud.
Studija o posledicama bombardovanja iz 2024. čita srpski registar za rak. Nalazi da su leukemije i limfomi za nekoliko godina rasli mnogo brže od ostalih vrsta raka. Šta brojke pokazuju, čije živote opisuju i šta još ne mogu da dokažu.
Studija Srđana Aleksića o bombardovanju 1999. rekonstruiše, na osnovu izveštaja niških lekara, šta je jedan kasetni napad uradio bolnici, pijaci i ljudima u njima.
Nije svaki masovni zločin protiv jedne grupe genocid. Uporedna studija povlači granice između genocida, progona, istrebljenja, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti i pokazuje šta sud za svaki od njih mora da dokaže.
Pet država nastalih iz Jugoslavije kažnjava negiranje genocida. Kada se njihovi krivični zakonici stave jedan pored drugog, vidi se da štite različite činjenice, pod različitim naslovima i različitim kaznama.
Peruanski poljoprivrednik izgubio je spor protiv nemačke energetske kompanije, ali je sud prihvatio princip na kojem je tužba počivala. Međunarodni sud pravde je u međuvremenu definisao šta države duguju. Ni jedan ni drugi još nisu odgovorili na pitanje od kojeg zavisi naknada štete.
